Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги жиззах давлат педагогика институти


Тўп билан бажариладиган усуллар (техникаси)



Download 4,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/105
Sana16.03.2022
Hajmi4,01 Mb.
#494907
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   105
Bog'liq
спорт-уйин-крил-махсус-сиртки (1)

Тўп билан бажариладиган усуллар (техникаси). 
Тўп билан 
бажариладиган усуллар қуйидаги техник малакаларни: тўпни илиб олиш
узатиш, уруб юриш ва тўпни саватга отишни ўз ичига олади. 
Тўпни илиб олиш
– бу малаканинг ѐрдамида ўйинчи ишонарли равишда 
тўпни эгаллаб олиш ва у билан кейинги ҳужум ҳаракатларига киришиши 
мумкин. 
Тўпни илиб олиш, кейинчалик тўпни ошириб бериш, олиб юриш ѐки 
отишни бажариш учун ҳам дастлабки ҳолат ҳисобланади, шунинг учун 
ҳаракатлар ўз тузилишси билан кейинги усулларни аниқ ва қулай 
бажарилишини таъминлаши лозим. Ўйинчи тўпни хали илмай туриб, уни кейин 
қаѐққа ва кимга узатишни билиши керак. 
Тўпни икки қўл билан илиб олиш.
Тўпни икки қўл билан илиб олиш, 
тўпни эгаллашнинг энг оддий ва шу билан бирга ишончли усули ҳисобланади. 
Тайѐрлов қисми: агар тўп ўйинчига кўкрак ѐки бош баландлигига 
яқинлашаѐтган бўлса, унда қўлларни тўпга қарши чиқариш, бўш бармоқлар ва 
панжа билан тўпни тутиш, тўп ҳажмига нисбатан каттароқ воронкани ҳосил 
этиш керак.
Асосий қисми: тўп бармоқларга тегиш вақтида унга панжаларни 
яқинлаштириб, бармоқлар билан ушлаш керак (кафт билан эмас), қўлларни эса 
кўкракка тортиб, тирсак бўғинларида букиш керак. Қўлларни букиш учиб 
келаѐтган тўпнинг уриш кучини пасайтирадиган амортизатсиѐн ҳаракат 
ҳисобланади. 
Якунловчи қисм: тўпни қабул қилгандан кейин гавдани яна озгина олдинга 
ташланади: ѐйилган тирсаклар билан рақибдан сақланаѐтган тўпни кейинги 
ҳаракатларга тайѐрлаш ҳолатига олиб чиқилади. Агар тўп кўкрак 
баландлигидан анча паст учиб келса, унда ўйинчи тўпининг учиш баландлигига 
пасайтириб, одатдагидан кўра пастроқ ўтиради (1-расм). 


30 
1-расм.
Пастлашиб келаѐтган тўпни илиш.
 
Бошдан баланд учиб келаѐтган тўпни тутиб олиш 
учун сакраш ва 
ѐйилган панжалар билан қўлларни кескин юқорига чиқариш керак (катта 
бармоқлар эркин ѐйилган). Тўп бармоқларга теккан пайитда, панжаларни 
яқинлаштиради, ичига букиб улар билан тўпни маҳкам ушлашади, қўлларни эса 
тирсак бўғимларига букиб, тўпни пасайтиришади ва гавдага тортишади (2-
расм). Паст учиб келаѐтган тўпни тутиш пайтида қўлларни пасайтиришади, 
панжа ва бармоқлар эса худди ѐйилган косани ташкил қилишади (икки қўл 
жимжилоғи ўртасидаги оралиқ бир неча сантиметрдан ошмаслиги керак). 
2-расм.
Юқори траектория билан узатилган тўпни сакраб илиш: а – дастлабки 
ҳолат; б – сакраган ҳолат; в – тўпни илиб олиш ҳолати; г – сўнгги ҳолат. 

Download 4,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish