Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги жиззах политехника институти “автотранспорт” факультети



Download 4,68 Mb.
bet7/8
Sana26.02.2022
Hajmi4,68 Mb.
#470568
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Материалшунослик ва КМТ фанидан реферат

8-расм. Газ алангасининг турлари:
а — нормал аланга; б— оксидловчи аланга;
в—углеродлантирувчи аланга;
1 — ўзак қисми; 2— пайванд­лаш зонаси; 3— машъал

Ҳосил бўлган темир карбидлар чокда қолиб, унинг механик хоссаларини ёмонлаштиради.


Пайвандлаш технологияси. Маълумки, металларни газ алангасида пайвандлашда пайвандланувчи заготовкаларнинг пайвандлаш жойи чокбоб сим билан бирга газ алангада қиздирилиб эритилгач, металл ванна ҳосил этилади. Аланга бошқа ерга сурилишида ванна совиб, кристалланиб қотгач, пайванд чок бостирилади. 9-расм, а да газ алангасида пайвандлашда горелка чокбоб симнинг металлни пайванд­лаш жойига нисбатан тутиб турилиши, 9-расм, б да эса металл қалинлигига кўра горелканинг тутилиши қиялик бурчаги мисол сифатида келтирилган.
Маълумки, пайвандланувчи металл хили ва қалинлигига қараб аввало аланга иссиклиги (Q) ёндирилган газ хилига ва миқдорига боғлиқ бўлиб, уни қуйидагича эмпирик формула бўйича аниқланади:
Q=K S, л/соат,
бу ерда К—тажриба коэффициенти бўлиб, кора металл қотишмаларини пайвандлашда 100-120 л/соат, мис қотишмаларини пайвандлашда 150-200 л/соат ва алюминий қотишмаларини пайвандлашда 75 л/соат олинади; S— пайвандланувчи металл қалинлиги, мм.
Зарур бўлса аланга иссиқлигини ростлаш учун горелкага тегишли учлик ўрнатилади. Пайвандланувчи металл қалинлиги (S) га кўра чокбоб симнинг диаметри (d) қуйидагича олинади:

агар S< 10 мм бўлса, d қ 0,5 S-1 мм, S>10 мм булса, dқ S|2 мм.


Бундан ташқар пайвандланувчи металл қалинлигига, пайвандлаш усулига ва бошқа кўрсаткичларга кўра пайвандлаш жойлари маълум тарзда тайёрланади.

9-расм.
а — газ алангаси ва чокбоп симнинг пайвандлашдаги холати;
б— пайвандланувчи металл қалинлигига кўра горелканинг қиялик бурчаги

10-расм. Газ алангасида пайвандлаш усуллари ва горелка

Download 4,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish