Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги гулистон Давлат университети «Умумий физика» кафедраси



Download 1,73 Mb.
bet38/65
Sana03.12.2022
Hajmi1,73 Mb.
#877432
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   65
Bog'liq
portal.guldu.uz-ЭЛЕКТРОТЕХНИКА ВА МАКТАБ КАБИНЕТЛАРИНИНГ ЭЛЕКТРЛАШГАН Қ

Қўшимча қутблар машина иш режимини ростлаш учун хизмат қилади. Асосий қутблар 2-та, 4-та, 6-та ва ҳакоза бўлиши мумкин.
Чўткали траверслар подшипникларни ушлаб турувчи шитларга махкамланган бўлади. Чўткалар графикдан ёки мис аралаштирилган графитдан ясалади.
Ротор қуйидаги қисмлардан иборат:
1-ўзак, 2-чулғам, 3-коллектордан иборат.
1
3






2


Ўзак цилиндрик шаклда бўлиб, у электротехник пўлатдан ясалган юпқа ҳалқалардан ташкил топган. Унинг сиртига ариқчалар ўйилган бўлиб, бу ариқчаларга мис симли чулғамлар жойлаштирилади. Ҳар бир ариқчадан симлар алоҳида секцияни ташкил этади. Секцияларнинг учлари коллекторда тўпланиб унинг пластиналарига кавшарланган бўлади. Ҳар бир секция роторнинг берк ўрами ҳисобланади. Роторга ток келтирилса, унинг майдони статор майдони билан таъсирлашиб ротор айланма ҳаракатга келади ва бу режимдаги машина двигатель деб аталади. Агар ротор механик куч билан айлантирилса, унинг чулғамлари статор чулғамлари майдонини кесиб ўтиб ЭЮК ни ҳосил қилади ва бу режимдаги машинага генератор деб аталади.


3. Доимий ток генераторининг ишлаш принципи.










Генераторнинг ишлаши электр магнит индукция қонунига асосланган. Магнит майдонда ҳаракатланувчи ўтказгичда йўналиши ўнг қўл қоидаси билан аниқланувчи Э.Ю.К. ҳосил бўлади. Э.Ю.К. ҳосил бўлиш жараёнини яққол тассавур этиш учун доимий магнит майдонида айланаётган рамкани қараб чиқамиз. Рамка учлари ярим ҳалқаларга бирлаштирилган. Уларга коллектор чўткалари тегиб туради ва рамкани ташқи занжирга улайди. Рамка сими магнитнинг юқори-шимолий қутб ёнидан соат стрелкаси йўналишида ўтаётганда биздан йўналган Э.Ю.К. ҳосил бўлади. Елкалар кетма-кет улангани учун бўлади. Бу ўрамдаги тўлиқ Э.Ю.К. Агар занжир ёпиқ бўлса унда ток оқими ҳосил бўлади. Бу ток чўткалар ёрдамида ташқи истемолчига узатилади. Пастки чўтка генераторини мусбат қутби бўлиб қолади.


Э. Ю. К. катталиги формула билан аниқланади.
Рамка 1800 га бурилганда симлар ўрни алмашади, шу билан бирга уларга бириктирилган ярим ҳалқалар ҳам олмашади. Шундай қилиб, пастки коллектор доимо мусбат қутб бўлиб колаверади. Рамкани машина роторининг битта чулғами сифатида қараш мумкин. Роторда М та шундай рамкалар бўлса, умумий Э.Ю.К. бўлади.

Download 1,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish