Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона давлат университети табиий фанлар факультети


Сайёравий, минтақавий ва маҳаллий географик башоратлар



Download 0,73 Mb.
bet6/30
Sana21.06.2022
Hajmi0,73 Mb.
#687094
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   30
Bog'liq
19 й ГТУ 8-сем ММ ва АМ

4. Сайёравий, минтақавий ва маҳаллий географик башоратлар.
4.1. Географик башоратлар Сайёравий (дунёви, глобал) минтақавий (регионал) ва маҳаллий (локал) миқёсларда олиб борилади
1. Сайёравий (дунёвий, глобал) башоратлар-улар ер ривожланишининг эволюцион йўналишларини ўрганишга асосланган.
Умумсайёравий географик башоратларнинг асосий мақсади инсониятнинг келажакдаги ҳаётини ва ерни сақлаб қолишга қаратилган муаммоларни олдиндан башорат қилишдир.
Умумсайёравий муаммоларни башорат йўналишлари:

  1. Атмосфера ҳавосини ифлосланиши,

  2. Озон қатламининг юпқалашиши,

  3. «Иссиқҳона самараси» нинг вужудга келиши.

  4. Чуллашиш жараёни,

  5. Гидросферани ифлосланиши ва тоза ичимлик суви муаммоси ва бошқ.

Умумсайёравий башоратлар маълум бир ҳудудга боғланмаган бўлади.
2. Минтақавий регионал башорат:
Минтақавий регионал башорат деб, ҳудудий жиҳатдан чегараланган табиий комплексларнинг (ландшафт, геотизим) келажакдаги ўзгаришини олдиндан асослаб беришга айтилади.
Аниқроғи, тулиқроғи: Жаҳон хўжалиги юксак даражада тараққий этган қисмларида жамият билан табиат ўртасидаги муносабатлар ўта кескинлашади. Бунинг оқибатида турли хил экологик муаммолар юзага келади, натижада ижтимоий-иқтисодий шароитлар мураккаблашиб кетиши мумкин.
Масалан: Бундай минтақаларга (регионларга) Ўрта денгиз, Болтиқ денгизи ҳавзаси, Шимолий ва Қора денгизлар, Мексика, Форс қўлтиғлари ва бошқа жойлар киради.
3.Маҳаллий (локал) географик башоратлар
Маълум бир мухандислик иншооти ёки иншоотлар қўрилишининг табиий муҳитга таъсирини олдиндан асослаб бериш маҳаллий географик башорат деб аталади.
Табиатга таъсир этадиган мухандислик иншоотлари саноат корхонаси, сув омбори, шахталар, йуллар аэродромлар, шаҳарлар ва бошқалар бўлиши мумкин.
5.Ўзбекистон табиат комплексларининг ўзгаришини башоратлаш. Ўзбекистонда асосан текислик, тоғ олди ва тоғ табиат комплекслари тарқалганлиги учун башоратлаш ишлари 2 йўналишда олиб борилиши лозим.
Аниқроғи: Ўзбекистонда шаклланган табиат комплекслари ривожланиши ва тузилишининг асосий қонуниятларини, уларда вужудга келадиган табиий географик жараёнларни, инсон фаолияти таъсирида рўй берадиган ўзгаришларни ўрганиш асосида келажакдаги ўзгаришларнинг асосий йўналишларини башорат қилиш мумкин.

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish