Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро мухандислик технология институти


Хроматография усулининг умумий хусусиятлари



Download 2,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/64
Sana13.07.2022
Hajmi2,68 Mb.
#784517
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   64
Bog'liq
tabiij gazni past haroratli fraktsiyalash texnologiyasida propan

Хроматография усулининг умумий хусусиятлари. 
Хроматография 
кўп компонентли аралашмаларни таркибий қисмларга ажратиш ва 
моддаларнинг физик-кимёвий хоссаларини ўрганиш усули тарзида жуда 
кенг қўлланилади. Бу усул мураккаб таркибли суюқ ва газсимон 
аралашмаларни таҳлил қилишнинг самарали усулидир. Бу усулда қаттиқ 
моддалар суюқ ёки газсимон ҳолатга ўтказилгандан кейин таҳлил 
қилинади. Хроматография усули фақат кимёда ва биологиядагина эмас, 
балки фан ва техниканинг бошқа кўпчилик соҳаларида ҳам муваффақият 
билан қўлланилмоқда. Газ хроматографлари Венера (Зуҳра) атмосферасига 
туширилган асбобларда яхши ишлади. Таҳлилминг храматография усули 
ажратиш ва текшириш усули бўлибгина қолмай, у, шунингдек, илмий- 
тадқиқот усули ҳамдир. 


114 
2.16-жадвал. 
Хроматографик тахлил натижалари. 
Место отбора 
Условия отбора 
Компонентный состав газа, %vol. / g/m
3
Мол.вес 
газа 
Плотн. 
при
ст. ус. 
Qнизш. 
kcal/m
3
Qвысш. 
kcal/m
3


С
1
С
2
С
3

4

4

5
nC
5
C
6
C
7
C
8
C
5+в
CO
2
H
2

N
2
Шуртан 
ПБАОҚ 
42,0 
40,0 
90,66 
3,98 
0,83 
0,20 
0,23 
0,07 
0,04 
0,05 
0,03 
0,02 
0,21 
3,23 
0,00 
0,66 
18,139 
0,7569 
8173,1 
9054,5 
1оч.вход 
Q=270 
604,97 
49,78 
15,22 
4,84 
5,56 
2,10 
1,20 
1,79 
1,25 
0,95 
7,29 
Шуртан 
ПБАОҚ 
31,0 
40 
87,01 
7,29 
1,03 
0,03 
0,02 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
4,16 
0,00 
0,46 
18,594 
0,7758 
8212,4 
9093,8 
1оч.вых.К-
1верх 
580,62 
91,18 
18,89 
0,73 
0,48 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
Шуртан 
ПБАОҚ 
35,2 

91,67 
3,82 
0,57 
0,08 
0,05 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
3,11 
0,00 
0,70 
17,747 
0,7401 
8014,8 
8884,9 
1оч.выход 
Q=270 
611,71 
47,78 
10,46 
1,93 
1,21 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
Шуртан 
ПБАОҚ 
34,0 
38 
91,15 
3,92 
0,91 
0,18 
0,20 
0,06 
0,04 
0,04 
0,03 
0,01 
0,18 
2,92 
0,00 
0,54 
18,009 
0,7514 
8194,2 
9078,4 
2оч.вход 
Q=280 
608,24 
49,03 
16,69 
4,35 
4,84 
1,80 
1,20 
1,43 
1,25 
0,48 
6,16 
Шуртан 
ПБАОҚ 
31,0 
40 
87,77 
6,13 
0,51 
0,09 
0,14 
0,02 
0,01 
0,01 
0,03 
0,01 
0,08 
4,93 
0,00 
0,35 
18,622 
0,7770 
8081,298 
8951,6 
2оч.вых. К-1 
верх 
585,69 
76,67 
9,35 
2,18 
3,38 
0,60 
0,30 
0,36 
1,25 
0,48 
2,98 
Шуртан 
ПБАОҚ 
34,0 
38 
92,31 
3,55 
0,44 
0,04 
0,02 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
3,05 
0,00 
0,59 
17,613 
0,7344 
7981,3 
8849,6 
2оч.выход 
Q=280 
615,98 
44,40 
8,07 
0,97 
0,48 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
Шуртан 
ПБАОҚ 
35,0 
37,0 
91,98 
3,69 
0,41 
0,03 
0,03 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
3,26 
0,00 
0,60 
17,684 
0,7374 
7968,8 
8835,5 
3оч.выход 
Q=320 
613,78 
46,15 
7,52 
0,73 
0,73 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
Шуртан 
ПБАОҚ 
35,0 
37,0 
91,88 
3,90 
0,44 
0,04 
0,02 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
3,14 
0,00 
0,58 
17,686 
0,7375 
7997,024 
8866,2 
4оч.выход 
Q=290 
613,12 
48,78 
8,07 
0,97 
0,48 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 
0,00 


115 
III БОБ. ФРАКЦИОН ГАЗЛАРНИНГ ТАРКИБ ЎЗГАРИШИНИ 
ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ. 
3.1. Паст ҳароратли конденсацияусулида фракциялашни 
ўрганишнатижалари. 
Паст ҳароратли конденсация жараёнинг мақсади шундаки, газ 
минус100°Сда совитилиб суюқликка айлантирилади. Сўнгра паст 
ҳароратли ректификация жараёни орқали конденсат таркибидан пропан-
бутан, RSH ва COS ажратилиб олинади. ПБФни тозалаш махсус қурилмада 
олиб борилади. Газларни совитиш мақсадида турбодетандердан газларнинг 
кенгайиши ҳисобида олинган ҳарорат қўлланилади. Дастлаб газни H
2
S, 
CO
2
ва намликдан тозалаш талаб этилади. Паст ҳароратли конденсация 
жараёни паст ҳароратли абсорбция жараёнига нисбатан 20% иқтисодий 
тежамкор ҳисобланади. Қолаверса товар махсулот сифатида этан 
фракцияси ҳам ажратилиб олса ади.
Паст ҳароратли конденсация жараёни принципиал технологик 
схемаси 14-расмда келтирилган. Қурилманинг мақсади,газ таркибидан 
меркаптанларни RSH ва углеводородларни С
3+
ажратиш. 
Асосий оқимларнинг компонентлар таркиби, миқдори ва технологик 
маълумотлари жадвалларда келтирилган. 
Қурилма хом-ашёси аминлар ёрдамида H
2
S и СО
2
дан бирламчи 
тозаланган газ I, ВО5 – абсорберда молекуляр элаклар ёрдамида 
қуритилади ва рекуператив иссиқлик алмашиниш қурилмасига узатилиб, 
ундан минус 50 °С чиқарилади ва турбодетандер ТКга узатилади. 
Турбодетандер ТКда газ кенгайиши ҳисобидан минус 100 °С совитилади, 
босим эса 6,3 МПа дан 1,85 МПа га ўзгаради. Газ-суюқлик аралашмаси 
абсорбер СО1 да ажратилади. Абсорберда 7 та клапанли тарелка мавжуд 
бўлиб колонна тепасидан этан конденцати минус 71 °С да қарама-қарши 
оқим билан қуйилади. СО1нинг юқори қисмидан тозаланган газ чиқазилиб 
совуқлигини рекуператив иссиқлик алмашиниш қурилмасига бериб, 
компрессор ва турбодетандер ТК узвийлигида 2,1 МПа босим билан, 
сўнгра буғ турбинали компрессор Кда 5,9 МПа босимда қурилмадан товар 


116 
газ сифатида чиқазилади. Товар газ таркибида RSH миқдори 400-600 мг/м
3
дан 10-20 мг/м
3
.
Конденсат V СО1 колоннаси остидан деэтанизатор СО2 га узатилади 
ва колонна юқори қисмидан этан фракцияси ажратилади III, бунда 
фракциянинг бир қисми товар махсулот сифатида ва бир кисми СО1, СО2 
ва СО2 колонналарида қуйилиш сифатида ажратилади. 
СО2 
колоннасининг остки қисмидан ЕУКФ (енгил углеводородлар кенг 
фракцияси) IV.

Download 2,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish