Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро муаҳндислик-технология институти


СИНТЕТИК ЁҚИЛҒИЛАР ОЛИШ ЖАРАЁНИНИНГ ИЛМИЙ АСОСЛАРИ



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/67
Sana21.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#25193
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   67
Bog'liq
синтетик маъруза матн

СИНТЕТИК ЁҚИЛҒИЛАР ОЛИШ ЖАРАЁНИНИНГ ИЛМИЙ АСОСЛАРИ 
Йўлдош газларни утилизация қилишнинг иқтисодий кўрсатгичларини 
асослаш, нефтли йўлдош газларни тайѐрлаш қурилмаси 
Нефт қудуқларидан нефт билан биргаликда йўлдош газлар қазиб 
олинади. Бу йўлдош газ нефт билан биргаликда қазиб олинган газ бўлиб, 
нефтнинг таркибидаги эриган газ, газ дўпписидаги газ ва газлифт даврида 
қатламга ҳайдалган газдир. Ҳар хил конлардан қазиб олинган нефт газлари 
миқдорининг ва ўзининг сифат кўрсатгичининг бир хил эмаслиги билан 
тавсифланади (23-жадвал).
Нефт гази – газсимон ва буғсимон углеводородларнинг аралашмаси 
бўлиб, қатлам нефтларини газсизлантириш даврида ажралиб чиқади. Метан, 
этан ва этилен нормал шароитда (Р = 0,1 МПа босимда ва Т = 273
0
К) реал газ 
ҳисобланади. Пропан, пропилен, изобутан, нормал бутанлар атмосфера 
шароитида буғсимон (газсимон) ҳолатда, юқори босимда эса суюқ ҳолатда 
бўлади. Бу газлар суюқ (сиқиладиган ва суюқликка айланадиган) 
углеводород газларнинг таркибига киради. Углеводородлар атмосфера 
шароитида бўлганда изобутандан бошлаб суюқ ҳолатда бўлади ҳамда улар 
бензин фракциялари таркибига киради. Нефт билан биргаликда қазиб 
олинадиган 
газлар 
қуруқ 
газнинг, 
пропан–бутан 
фракциясининг 
(суюлтирилган газ) ва газли бензиннинг физик аралашмаси ҳисобланади. 
Нефтгазининг табиий газдан ажралиб турадиган умумий хусусияти – унинг 
таркибида қимматли этан, пропан ва пентан углеводродларининг 
мавжудлигидир.
Нефтни тайѐрлаш жараѐнида нефтни ажратиш қурилмасининг тугунида 
нефтдан ҳар хил босим катталигида йўлдош газлар ажратиб олинади ва 
утилизация қилинишга берилади. Бу газларни машъалада ѐқиш иложсиз 
бўлган чора ҳисобланади ҳамда экологик муҳитни ѐмонлаштиради. 
2.7-жадвал 



Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish