Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро муаҳндислик-технология институти


СИНТЕТИК ЁҚИЛҒИЛАР ОЛИШ ЖАРАЁНИНИНГ ИЛМИЙ АСОСЛАРИ



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/67
Sana21.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#25193
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   67
Bog'liq
синтетик маъруза матн

СИНТЕТИК ЁҚИЛҒИЛАР ОЛИШ ЖАРАЁНИНИНГ ИЛМИЙ АСОСЛАРИ 
СНГ оқимининг таркибидан пропилен ва бутенли фракцияларнинг 
компонентларини ҳайдаш жараѐни ѐки кимѐвий йўл орқали ажратиб 
олинади. Бунда тўйинган ѐки тўйинмаган 
3
С
/
4
С
газлари (нефткимѐ соҳасида 
ишлаб чиқарилиши талабга мувофиқ) маиший хизмат соҳасида ва саноатда 
ѐқилғи сифатида фойдаланилади. 
Бундай тўйинган ѐки тўйинмаган газларо заводларда каталитик 
крекинг хом ашѐ сифатида фойдаланилганда меркаптаклаштирилмайди, 
шунинг учун белгиланган технология бўйича СНГ олишда унинг таркибидан 
олтингугуртли бирикмалар чиқариб юборилади. СНГ каталитик крекингда 
баъзида ―полимерли‖ қурилмалар орқали ўтказилади, бу ерда тўйинмаган 
компонентлар кислотали катализаторлар билан ўзаро таъсирланади 
(фосфорли ва фторит кислотаси) ва ―полимерли бензинга‖ айланади. 
Реакцияланмаган газнинг ѐки кирувчи газнинг қолдиқлари ишқорли ювиш 
ѐрдамида меркаптансизлаштирилади ва нефтни тозалаш заводдан СНГ 
маҳсулоти сифатида чиқарилади. 
Мавзу-15. ЙЎЛДОШ НЕФТ ГАЗЛАРИНИ УТИЛИЗАЦИЯ ҚИЛИШ 
ЙЎЛИ ОРҚАЛИ СУЮҚ УГЛЕВОДОРОДЛАРНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ 
Режа: 
1. Машъала газлар таркиби 
2. Йўлдош нефт газларини паст ҳароратли ажратиш технологияси 
Машъалага бериладиган йўлдош газ орқали қазиб олинадиган 
маҳсулотнинг асосий қисми ѐқилади. Йўлдош нефт газларининг ташкил 
этувчиларини утилизация қилиш нефт конларини юқори технологияда 
ўзлаштиришга ва углеводород хом ашѐсини қайта ишлатишга қайтаришга 
йўналтирилган. 


СИНТЕТИК ЁҚИЛҒИЛАР ОЛИШ ЖАРАЁНИНИНГ ИЛМИЙ АСОСЛАРИ 
Йўлдош нет гази (ЙНГ)-газсимон углеводородларнинг ҳар хил 
аралашмаси бўлиб, нефтда эриган ҳолда бўлади; улар қазиб олиш ва ҳайдаш 
жараѐнларида (йўлдош газлар пропандан ва бутаннинг изомерларидан 
ташкил топган) ажралиб чиқади. Нефт газларига нефтни крекингидан 
чиқадиган газ ҳам мансуб бўлиб, чегарада ва чегарадан ташқаридаги (метан, 
этилен) углеводородларидан ташкил топган. Нефт газларидан ѐқилғи ва ҳар 
хил кимѐвий моддаларни олишда фойдаланилади. Нефт газларига кимѐвий 
ишлов бериш натижасида опилен, бутилен, бутадиен ҳамда пластмасса ва 
каучук ишлаб чиқаришда фойдаланилади. 
1-жадвал 
ЙНГининг таркиби тақрибан қуйидагича яқин 
№ 
Газ компонентлари 
Ҳажмий улуши,% 

Метан (СН
4

81 

Этан (С
2
Н
6



Пропан (С
3
Н
8



Изо-бутан (I – С
4
Н
10

2,5 

Н- бутан (n – C
4
H
10

1,5 

Азот (N
2

1,0 

Нордон газ (CO
2

0,15 

Бошқа турдаги газлар 
2,85 
Нефт кўп босқичли ажратиш йўли орқали ЙНГ олинади. Ажратиш 
босқичларидаги босим катта қийматга фарқ қилади ва биринчи босқичда 16-
30 барни ва охирги босқичда 1,5 4,0 барни ташкилқилади. 
ЙНГни утилизация қилишнинг асосий йўлларига газни қайта ишлаш 
заводларида ишлаш, электр энергиясини генерация қилиш, хусусий 
эҳтиѐжларга ѐқиш, нефт бераолувчанликни ошириш учун (қатлам босимини 



Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish