Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Бобур номидаги Андижон Давлат университети



Download 31,81 Mb.
bet28/94
Sana25.02.2022
Hajmi31,81 Mb.
#275420
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   94
Bog'liq
Қатоғонлик сиёсати бакалавр

58-14- моддада аксилинқилобий саботаж қилганлар, яъни онгли равишда маълум мажбуриятларни бажаришдан бош тортиб, махсус мақсадларда ҳукумат органларини ва давлат аппарати фаолиятини заифлаштиришга қаратилган хатти –ҳаракат қилганлар мол-мулки мусодара этилиб, камида 1 йил озодликдан маҳрум этишга ҳукм қилинган1.
СССР Олий суди ҳарбий коллегияси, Ички ишлар халқ комиссарлиги унинг жойлардаги бошқармаларида тузилган “учлик”лар, жойлардаги суд органлари сиёсий қатағон механизмини юритганда ана шу юқоридаги РСФСР ва Иттифоқчи республикалар жиноят кодексларининг “Давлат жиноятчилари” бобидаги 58- моддаси асосида иш юритганлар, маҳбуслар устидан айблов ҳукмларини чиқарганлар.
1938 йил октябрида Тошкентда ўз ишини олиб борган СССР Олий суди ҳарбий коллегияси сайёр йиғилишлари ана шу жиноят кодексининг 58- моддаси асосида иш кўрганлар.
Ҳарбий коллегиянинг бутун судлов йиғилиши, ҳукм чиқариш ва уни эълон қилиш жараёни бор – йўғи 15-20 дақиқада амалга оширилган. Ҳатто, СССР Олий суди Ҳарбий коллегияси телеграф орқали ҳукм тайинлашгача бориб етган. Масалан, СССР Олий суди Ҳарбий коллегиясининг собиқ аъзоси, ҳозирда заҳирадаги генерал- майор Никитиченко Узоқ Шарқда Ҳарбий коллегиянинг сайёр сессиясини бошқарган, айбланувчилар ва улар ҳақидаги айблов хулосаларни кўрмасдан телеграф орқали 102 маҳбус устидан ҳукм чиқарган. Қолмишига у Узоқ Шарқда НКВД органларининг маҳбуслар ҳақидаги тергов, айблов ҳужжатларини оммавий равишда соҳталаштиришини очиб ва бу ишни янада авж олишига кўмаклашган1.
Тадқиқотчи В.И.Кудрявцев ва А.И.Трусовлар келтирган маълумотда Ҳарбий коллегия фақат 1937-1938 йилларда 39167 кишини суд қилгани айтилган2. Кимнинг раҳбарлиги остида ана шундай судлов зўравонлиги, ўзвошимчалиги амалга оширилган? деган саволга ўша даврнинг Адлия тизими арбобларидан бири В.В.Ульрихнинг 1938 йил 2 апрелда Сталинга ёзган хатида жавоб берилган: Ҳарбий коллегия СССР Олий судининг формал таркибий қисмларидан бири сифатида мустақил муассаса, у юқори директив органларнинг бевосита раҳбарлиги остида Ватанга хоинлик қилган, террорчилик актларини тайёрлаган, такомиллаштирган, жосуслик ва қўпорувчилик қилганлар тўғрисидаги ишлар бўйича судлов амалиётини олиб борган3.
РСФСР СССР Олий суди Ҳарбий коллегияси – СССР, РСФСР Олий Суди органи бўлиб, у армия ва флотнинг таркиби олий раҳбарлик қилувчиларга нисбатан ўта муҳим, шунингдек, ватанга хоинликда ва аксилинқилобий фаолиятда айбланувчилар ишини кўриб чиққан. Шунингдек ҳарбий трибуналлар ишини ҳам назорат қилиб турган. 1926 йилдан 1948 йилгача ҳарбий коллегиянинг доимий, муттасил, ўзгармайдиган раҳбари армия ҳарбий юристи, кейинчалик юстиция генерал-полковниги В.В.Ульрих бўлган.
Ҳарбий коллегия СССРнинг олий суд органи бўлиб, 1936 йил 1 октябридан 1938 йил 30 сенябригача 3051 кишини отувга, 5643 кишини мамлакатнинг 60 та шаҳарларидаги қамоқхоналарига 8-15 йил муддатлар билан ҳукм этган.
1937-1938 йилларда қатағон йиллари Ҳарбий коллегия совет номенклатураси вакилларини – ҳарбийларни, мухандисларни, олимларни, маданият ва санъат арбобларини, НКВД ходимларини суд қилган. Олий суд ҳарбий коллегияси маълум бўлган ибратли суд жараёни бўйича суд қилган.
1938 йил мартидаги СССР Олий Суди ҳарбий коллегияси Бухарин-Риков ишларини (улар билан бирга Акмал Икромов, Файзулла Хўжаев, И.А.Зеленскийларнинг ишларини ҳам кўрган).
“Катта террор” йилларида СССР Олий суди ҳарбий коллегияси раиси В.В.Ульрих раислигида, унинг ўринбосарлари И.О.Матулаевич – корпус ҳарбий юристи, И.Т.Никитиченко – дивизия ҳарбий юристи раислигида ўтказилган. Ҳарбий коллегиянинг 34 аъзоси ва 4 нафар котиби бўлган. Ҳарбий коллегия аъзоси бригада ҳарбий юристи Г.А.Алексеев 1938 йил октябрида Тошкентда ўтказилган СССР Олий суди ҳарбий коллегияси сайёр сессияси йиғилишларига раислик қилган.1
Москвада Олий жазога ҳукм этилганлар ҳукм чиқарилган куниёқ Олий Суд ҳарбий коллегияси биносида отилган. Бу бино Москва шаҳридаги Никольский кўчаси 23-уй, 1935 йилдан эса Октябрнинг 25 йиллиги кўчасида жойлашган.
Отувлар Москвада НКВД коменданти В.М.Блохин, Тошкентда ЎзССР НКВД коменданти, давлат хавфсизлиги катта лейтенанти Шишкин раҳбарлигида ташкил қилинган. Тошкентдаги отувлар ишчи-деҳқон қизил армияси Бош прокурорининг ёрдамчиси, I-рангдаги ҳарбий юрист Шульц-Анн кузатувида ўтказилган.1
Олий суд ҳарбий коллегиясининг 1937-1938 йиллардаги ҳукмлар тақдим қилинган рўйхатларга мувофиқ равишда чиқарилган. Бу рўйхатлар НКВД органлари томонидан тузилган бўлиб СССРнинг Олий раҳбарияти томонидан имзоланган. Рўйхатлар Олий суд ҳарбий коллегияси (ОСХК) кўриб чиқиши лозим бўлган шахслар саноғидан иборат бўлиб ВКП(б) Марказий Комитети Сиёсий бюроси бўйича И.В.Сталин ва унинг яқин сафдошларининг санкцияси қўйилган, унда жазонинг ҳар хил чоралари, аксарияти отув жазоси белгилари қўйилган. Рўйхатлардаги шахслар категорияларга ажратилган. Биринчи категорияга – жазонинг олий чораси, иккинчи категорияга – 10 йилдан 15 йилгача турма қамоғига ёки меҳнат тузатув лагерига (МТЛ) ва учинчи категорияга 5 йилдан 8 йилгача МТЛга ҳукм қилинадиганлар киритилган. Сиёсий бюро аъзолари имзолаган рўйхатлар олий суд ҳарбий коллегиясига берилган.
Суд маросими расмий тартиб чегараси йўқ даражада юзаки ўтказилган, ишлар гувоҳларсиз 5-10 дақиқа муддатда кўриб чиқилган, айрим ҳолатлардагина ярим соатгача чўзилиб кетган. Шу вақт ичида судлардан учтаси “судланувчига унинг ҳуқуқларини тушунтириб беришлари, айблов хулосаларини ўқиб эшиттириши, айблов моҳиятини тушунтириши, айбланувчини “содир этган жиноят”га нисбатан муносабатини аниқлаши, унинг кўрсатмаларини ва сўнгги сўзини эшитиши, маслаҳатчи хонада бўлиши, у ерда ҳукмни ёзиши, суд йиғилиши залига қайтиб кириши, ҳукмни эълон қилиши амалга оширилган. Ўлим ҳукмлари судланувчига эълон қилинмаган, улар ўз тақдирларини бевосита қатл қилиниши олдидангина билиб қолганлар. Рўйхат бўйича суд қилиш механизми Олий суд Ҳарбий коллегияси томонидан 1938 йилдан кейин ҳам қўлланилган. Масалан, 1940 йил 16 январдаги рўйхат бўйича суд йиғилиши ўтказилган.
Урушдан олдинги даврда Марказий Комитет Сиёсий бюроси рўйхати бўйича ҳаммаси бўлиб 30-35 минг киши отилган.
1938 йил октябрида Тошкентда СССР Олий суди Ҳарбий коллегиясининг сайёр сессияси йиғилишлари ҳам ана шундай формал, юзаки суръатда ўтказилган.
Маълумки, СССР Ички ишлар халқ комиссарлиги давлат Хавфсизлиги Бошқармаси 8- бўлим бошлиғи, давлат хавфсизлиги катта майори Цесариский имзоси билан сиёсий бюро аъзоларига танишиб чиқиб тасдиқлаш учун “СССР Олий суди Ҳарбий коллегияси судида кўриб чиқиладиган шахслар рўйхати Ўзбекистондан биринчи категория бўйича 155 киши, иккинчи категория бўйича 10 киши келтирилган. 1938 йил 28 март санаси қўйилган бу рўйхатга И.В.Сталин, В.М. Молотов, Л.М. Каганович, К.Е.Ворошилов, А.А.Ждановлар имзо чекканлар. Мазкур рўйхат ҳозирда Россия Федерацияси Президенти архивида сақланаётган 383 рўйхатдан биридир. Рўйхатда ўзбекистонлик 165 кишининг фақат исми ва фамилияси кўрсатилган холос. Ана шу рўйхатдагиларни номма- ном келтирамиз:



1

Абдужабборов Айдарбек.

78

НАриманов Юнус Мусаевич

2

Абдуллаев Карим

79

Насриддинов Гулма Шагаевич

3

Абдураҳимов унинг ўзи Абдураҳимхўжаев, унинг ўзи Муҳаммад, унинг ўзи Муҳаммадали

80

Носиров Расул

4

Абубакиров Карим Содиқович

81

Носирбоев Саттор

5

Авазжон Рахматжон.

82

Некрашеевич Владимир Михайлович

6

Авазжонов Муҳаммаджон.

83

Ниёзов Маликжон

7

Агол Шалом Иосович

84

Нусратуллаев Омонулла

8

Алимов Комилжон

85

Одили Муҳаммад

9

Алимуҳаммедов Мусажон

86

Цехович Лазерь Матеевич

10

Алоуддинов Исом Хамидович

87

Пачанин Пётр Исаевич

11

Андреев Григорий Григориевич

88

Пўлатв Абдулла

12

Арслонбеков Исломбек

89

Ражабов Шариф

13

Ортиқов Исроил

90

Рамазонов Қаюм

14

Отажонов Бобожон

91

Рамзи Маннон Абдуллаевич

15

Абдуллаев Хайрулла

92

Расулов Аббос

16

Аҳмедов Акбар Аҳмедович

93

Расулов Али

17

Аҳмадхўжаев Турсун

94

Рахими Воис Рахимович

18

Ашрафий – Рахимова Гулсун

95

Рахими Шокиржон

19

Ашрафий Хайдар

96

Рахмон Исак Зиньоевич

20

Аюпов Аъзам

97

Ризаев Ханиф Султонович

21

Бобохўжаев Аббосхўжа

98

Рискулов Мирзақул

22

Болтаев Карим

99

Содиқов Ғулом

23

Болтабоев Содиқжон

100

Саидов Зиё

24

Береген Қурбон Оллоберганович

101

Саидхонов Аббосхон Абдусаидович

25

Бицеров Муҳаммаджон Арипович

102

Саттаров Юнусжон

26

Бурхонов Назир

103

Саюпов Ёқуб Машкирович

27

Гимадиев Зиё Гимадиевич

104

Сайфулмулуков Атаулла Садритдинович

28

Ғуломов Одилқори

105

Сайфулмулуков Аҳмад Камолиддинович

29

Гуревич Натан Яковлевич

106

Сиддиқов Санжар

30

Дадабоев Бўтабой

107

Сорокин Қосим Ибрагимович

31

Дадабоев Йўлдош

108

Сукин Александр Тимофеевич

32

Данчик Илья Исаакович

109

Сулаймонов Абдулҳамид Сулаймонович (Чўлпон)

33

Девонов Ёқуб Юсупович

110

Султонмуродова Мариям

34

Жаббор Саттор

111

Сўпижонов Бозор

35

Девонов Худойберган

112

Тожиев Абдулхай

36

Дукельсикй Иосиф Львович

113

Тожиев Хамдам

37

Зокиров Боқижон

114

Тарасоф ФёдорПетроевич

38

Зелькина Евгения Львовна

115

Тошмуҳаммедов Абдулла

39

Иброҳимов Илхом

116

Турсунов Фаттоҳ

40

Икромов Карим Қори

117

Турсунхожинв Муҳитдин

41

Иноғамов Раҳим

118

Турсунхожинв Сайдулла

42

Эрматов Муҳитдин

119

Тўрабеков Жўра

43

Исомиддинов Ҳамид

120

Ўлмасбоев Нуритдин

44

Исомуҳаммедов Иноят

121

Усмонов Мўмин

45

Искандаров Даврон

122

Фитрат Рауф Рахимович

46

Исломов Акбар Исломович

123

Хожиев Ғулом

47

Исломов Рустам Исломович

124

Хакимов Муса Хожи

48

Исроилов Нормат

125

Холмуродов Сайдулла

49

Исҳоқов Ғани

126

Хамидов Мирза Абдулла

50

Эшжонов Мадамин

127

Хамрақулов Бурхон

51

Эшонхўжаев Ўсмонхон

128

Ҳамитхонов Ғанижон

52

Қобулов Орифжон

129

Хасанов Зокир

53

Қодирий Олимжон Садриддинович

130

Хасанов Муҳаммад Фаттохович

54

Қазбеков Темурбек

131

Хошимов Отажон Хошимович

55

Қориев Восит

132

Хисметов Хикматулло

56

Каримов Абдулла

133

Хожиев Бахшулла Жўраевич

57

Каримов Ғаффор

134

Хўжиев Мирҳамид

58

Қосимов Хошим

135

Хожиметов Носир

59

Кромов Кивам

136

Худойвохидов Анқабой

60

Қирғизов Турғунпўлат Исабоевич

137

Худойбердиев Хожимат

61

Кожухов Александр Иванович

138

Хусанбоев Жума

62

Кучабо Семён Лаврентьевич

139

Цехер Арон Абрамович

63

Лебедов Дмитрий Алексеевич

140

Чемякин Григорий Дмитриевич

64

Логвинов Юрий Николаевич

141

Ша-Абдурасулов Назир

65

Мамаюсупов Узоқбой

142

Шокиров Олим

66

Манжара Дмитрий Иванович

143

Шокиров Жўрабой

67

Мартинов Александр Степанович

144

Шоликеров Назир

68

Матқул Султон Албекович

145

Шомирбоев Мирсаид

69

Машкофцев Алексей Фёдорович

146

Шимонович Николай Михайлович

70

Мажидий унинг ўзи Мажидхонова Хайринисо

147

Шераҳмедов Фузаил

71

Мирзажонов Собир

148

Шермуҳаммедов Мирмуслим

72

Мирзараҳматов Мирзакарим

149

Шукуров Холмат

73

Мирсаидов Сулаймонқул

150

Эминжонов Бегоутдин

74

Моор Александр Фёдорович

151

Юсунов Ғози Ғолим

75

Мўмин Тўлаган

152

Юнусов Қудратулло

76

Мўминов Муҳаммад Иноғамович

153

Юсупов Абдувоси

77

Муҳаммедов Солиҳ

154

Ёқубов Ғулом




155

Ёқубов Содиқ




Download 31,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish