Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши муҳандислик-иқтисодиѐт институти


-жадвал  Хом-ашѐ ресурслари бўйича Россия давлати етакчи ўринларни эгаллайди



Download 6,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet151/214
Sana02.06.2023
Hajmi6,71 Mb.
#948114
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   214
Bog'liq
Ўзбекча Син суюқ олиш тех ва жиҳ Дарслик Криллча 16 шрифт вариант

7.8-жадвал 
Хом-ашѐ ресурслари бўйича Россия давлати етакчи ўринларни эгаллайди. 
№ 
т/р 
Давлатлар 
Исботланган 
захираси, 
01.01.2008 й. трлн.м
3
Дунѐ 
захирасига 
нисбатан 
фоизли 
улуши, % 

Россия (СТГ) 
56,75 
34,5 

Иран* 
22,99 
14,1 

Катар (СТГ) 
14,39 
8,7 

Саудия Арабистони 
6,36 
3,9 

БАЭ (СТГ) 
6,00 
3,6 

АҚШ (СТГ) 
5,19 
3,1 

Алжир (СТГ) 
4,52 
2,7 

Внесуэла* 
4,19 
2,5 

Нигерия 
3,51 
2,1 
10 
Ирак 
3,12 
1,9 
11 
Индонезия (СТГ) 
2,62 
1,6 
12 
Австралия (СТГ) 
2,55 
1.5 
13 
Норвегия * 
2,19 
1,4 
14 
Малайзия 
2,12 
1,3 
15 
Туркманистон 
2,01 
1,2 
16 
Ўзбекистон 
1,87 
1,1 
17 
Қозоғистон 
1,84 
1,1 
18 
Ниделандия 
1,75 
1,1 
19 
Канада 
1,70 
1,1 
20 
Египет* 
1,65 
1,1 
21 
Хитой 
1,50 
0,9 
22 
Ливия (СТГ) 
1,31 
0,8 
155,69 
100 
*-СТГни потенциал экспорт қиладиган давлатлар. 
―СТГ‖- ҳозирги вақтда СТГни экспортерлари ҳисобланади
Ҳозирги вақтда СНГ (суюлтирилган нефть газини) олишни кичик 
тоннажли (мини - заводларидан) заводлар дунѐнинг 12 та давлатида 


230 
қурилган. Шу жумладан АҚШ давлатининг ўзида 24 та СНГ олишни 
қурилмаларидан фойдаланилмоқда. Шундан Росссияда - 5 та қурилма 
мавжуд. Агар СТГ ни ишлаб чиқаришдаги йирик тоннажли 
қурилмалар ташқи бозорга суюлтирилган газни етказиб беришда 
қўлланилса (экспортга етказиб берилади), ички бозорда эса кичик 
тоннажли ишлаб чиқаришни қўллаш мақсадга мувофиқ ҳисобланади 
[34]: 
Аниқ шароитларда суюлтирилган табиий газларнинг кичик 
тоннажли ишлаб чиқариш экспортга СТГларни ишлаб чиқарадиган 
заводлар билан рақоботлаша олмайди лекин, газлаштирилган қувур 
узатмаларнинг 
тизими 
билан 
таъминланмаганда 
ѐки 
нефтмаҳсулотларининг энергия ташигичлар сифатида СТГларни 
ишлаб чиқарадиган мини-заводларга катта фойда келтиради [36].
Бундан ташқари кичик тоннажли СТГлар ишлаб чиқариши кам 
ресурсли бўлган табиий газ конларни ўзлаштиришда кенг 
қўлланилмоқда. Ҳозирги вақтда дунѐдаги 80% табиий газ конлари кам 
ресурсли конларнинг туркумига киради.
Германия давлатидаги кам тоннажли завод СТГни олиш мумкин, 
табиий газни суюқликка айлантиришни 1000 нм
3
/соат (унумдорлиги 1 
т/соат) (Германия) мини-заводидан самарали фойдаланилмоқда [34].
Cуюлтирилган табиий газнинг заводини лойиҳалаштиришда 
компания-лойиҳаловчи 
буюртмачи 
билан 
биргаликда 
техник–иқтисодий кўрсатгичларни СТГни лойиҳасига таъсир этувчи
ҳар хил омиллар чуқур таҳлил қилинади. Талаб қилинган жиҳозларни 
танлаш ва ҳамма жамланмаларнинг энг яхши кўрсатгичларини танлаш 
омиллари ўрганилади. Бошланишида технологик цикл танланади ва 
технологик схема ишлаб чиқилади. Ундан кейин СТГ заводни 
ишлатиш шартларига мувофиқ бир қатор энг муҳим ҳолатлар 
ўрганилган [46].
Москва вилоятидаги иш унумдорлиги 1 т/соатга тенг кам 
тоннажли СТГни заводи ѐрдамида радиуси 150 км бўлган 
газлаштирилган объектни суюлтирилган газ билан таъминлаш ишлари 
муваффақиятли амалга ошрилган [51]. Kоnоко Phillips компанияси 
томонидан СТГни ишлаб чиқариш технологияси суюлтиришнинг 
каскад жараѐнидан фойдаланилган. Хом газ биринчи босқичда газни 
тайѐрлаш блокига берилади ва у ерда углерод газидан, водород 
сульфиддан ва сувдан тозаланади, ундан кейин эса табиий газни 
суюлтириш блокига берилади [37].
Бундан ташқари дунѐда 
СТГни ишлаб чиқаришда саноатда ўзлаштирилган Seel технологияси 


231 
ҳам қўлланилмоқда. Бу технологиянинг бошқа технологиялардан 
фарқи СТГни олишда хладагенти икки марта аралаштирилган (Dоuble 
Мiхеd Rеfrigеrаnt - DМR) жараѐн қўлланилган. Аралашмали хладагент 
азот, метан, этан ва пропандан иборат бўлади. У технологик 
чизиқларда минус -162
0
С гача совутишда фойдаланилган [36].
Хладагентни совутиш цикли технологияси (МRS) компанияси
China Оil HBP Ssiense & Теchnology Kоrpоrаtijn LTD томонидан ишлаб 
чиқарилган ҳар хил қайнаш нуқталарида аралашма (H
2
+C
1
-C
5
) кўп 
босқичли циклларда қўлланилади [24].
СТГни ишлаб чиқариш технологияларини ўзаро таҳлилий 
маълумотларидан келиб чиқиб, Ўзбекистон шароитида қурилмаларни 
қуришда Yfntаi Jеrеh Pетrоlеum Equipмеnt & Теchnology фирмаси 
технологияси асосида газ аралашмаси хладагентларидан 
тозалангандан кейин табиий газни суюқликка айлантиришда қўллаш 
афзал ҳисобланади [52]. 

Download 6,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish