Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши муҳандислик-иқтисодиѐт институти


-жадвал  Бир нечта нефть конларидаги йўлдош газларнинг ўртача таркиби газ ва газденсат



Download 6,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/214
Sana02.06.2023
Hajmi6,71 Mb.
#948114
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   214
Bog'liq
Ўзбекча Син суюқ олиш тех ва жиҳ Дарслик Криллча 16 шрифт вариант

7.4-жадвал 
Бир нечта нефть конларидаги йўлдош газларнинг ўртача таркиби газ ва газденсат 
конларининг маълумотлари билан таққосланган 
Т/р 
Конларни 
жойлашган 
жойи 
К
онн
ин
г 
чу
қурлиги
Компонентларнинг ѐтиқ чуқурлиги 
Газ
да
ги 
конденс
атни
нг
ми
қдори
Н
исбий
з
ич
лик
4
СН
6
2
Н
С
8
3
Н
С
10
4
Н
С

5
С
Юқори 
2
СО

2
Н
ноѐб 
газлар 
S
H
2
I
. Газконденсатли конлар
1. 
Ўртабулоқ
2185 
88,0 
1,4 
0,37 
0,15 
0,21 
4,7 
0,1 
4,9 
11,6 

Зеварда 
2610 
90 
4,5 
0,09 78,8 

Газли 
97,2 
0,32 
0,9 
0,47 
0,13 
2,3279 




II. Нефть конденсатли конлар 

Жанубий 
Кемачи
2600 
81,5 
10,31 
3,26 
0,73 
16 
3,25 
0,56 
0,04 43 

Умид 
2600 
90,87 
3,62 
0,85 
0,32 
0,52 
3,2 
0,55 
0,07 56 
III.Нефть конлари 

Шимолий 
Ўртабулоқ
4300 
88,0 
3,910, 
0,91 
0,6 
2,327 
3,38 
0,7 
0,04 78 

10 
Кўкдумалоқ 2950 
78,31 
5,0 
1,97 
0,73 
9,48 
3,7 
0,37 
0,08 600 
11 
Крук 
2160 
84,58 
5,96 
1.18 
0,24 
0,396 
2.48 
0,17 
0,13 73 


219 
Суюлтирилган нефть газларини олишда Жоуль-Томсон 
самарасидан фойдаланиш схемаси қуйида келтирилган. Газнинг 
оқимида гидратларни пайдо бўлишини олдини олиш учун уни 
совутишдан олдин унга 80% ли метанол сепилади. Газ киришдаги 
ажратгичдан ўтгандан кейин рекуператив исциклик алмаштиргич Т1 
га кириб келади ва газнинг тескари оқими ѐрдамида совутилади. Бунда 
газ истемолчиларга ташилиши учун керакли босимгача дросселланади 
ва совутилади, кейин эса унга тушган суюқликни ажратиш учун уч 
дозали C1 ажратгичга кириб келади. Газ ўзиниг совуқлик миқдорини 
рекуператив иссиқлик алмаштиргичга бергандан кейин истемолга 
тўпланади. 
Пастга тушган сув ва метанол эритмаси дросселланади ҳамда К1 
буғлантириш колоннасига берилади. Метанолнинг буғлари Кi1.да 
конденсацияланади ва йиғув сиғимига тўпланади. Сиғимда тўпланган 
метанол насос ѐрдамида метанолни тақсимлаш тизимига берилади. 
Сn1 га тўпланган углеводород суюқлиги суғориш учун деетанизатор 
К1га тўпланади. К1да 
3
С
метан–этан фракцияси энг сўнггида паст 
ҳароратда газ омили билан аралашади.

Download 6,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish