Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши давлат университети



Download 1,14 Mb.
bet9/35
Sana14.07.2022
Hajmi1,14 Mb.
#801090
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   35
Bog'liq
Шуҳрат OXIRGI диссер.doc22x

§1.4. Сесквитерпеноидлар
Трихотеценлар сесквитерпеноидларнинг таниқли синфидан бўлиб, кенг кўламда ўрганилган. Улар Stachybotrys, Memnoniella, Cefhalosporium, Cylindrocarpon, Fusarium, Mirothecium, Phomopsis, Trichothecium, Trichoderma harzianum , Verticimonosporium ва бошқа турли хил замбуруғ турларидан ажратилган [65; -p.214., 66; -p. 953–957., 67; -p.2627–2634., 68; -p. 200–208., 69; -p. 106–113, 70; -p.954–959., 71; -p. 621–632., 72; -p. 533–544., 73; -p., 74–90., 74; -p. 805–821.]. Ушбу метаболитларга қизиқиш жуда катта, чунки улар саратон ҳужайралари линияларига қарши in vivo цитотоксик хоссага эга ҳисобланади. Баъзи трихотеценлар жонли саратон in vivo га қарши фаолликни намоён этади [75; р. 4342-4350], бундан ташқари иммуномодуляция [76; р. 109-143], ўсимлик тўқималарининг индукцияси, фитотоксиклик [77; p. 309-313, 78; -p. 1307-1312, 79; -p. 1598-1603] қўзиқоринларни йўқотишда, безгакларни бошқаришда, биоконтрол агент сифатида ва сут эмизувчиларнинг заҳарланишига сабабчи бўлади [80; p. 8190-8196]. Трихотеценлар 60S рибосомал субунитининг пептидилтрансфераза марказига боғланиб, ўзларининг токсиклигини кучайтиради деб ҳисоблашади. Ушбу боғланишнинг биринчи натижаси - бу тетиклантирувчини пассивлаш, уни дифференциал равишда бошлашни ингибирлаш (I-тип), чўзилишни ингибирлаш (E-тип) ва тугатишни ингибирлаш (Т-тип) деб таснифлаш мумкин [81; p. 3373-3381]. I-типда полисомаларнинг моносомаларга тез конверцияси мавжуд, полисомалар эса E- ва T-турларида барқарордир. Тормозлаш жараёни токсин тузилиши, концентрацияси ва таъсир қилиш вақтига қараб фарқ қилиши мумкин. Ушбу бирикмаларнинг тегишли молекуляр таъсир механизмларининг янгиланган тушунчаси биокимёвий жараёнларнинг аксарият ҳолларда ҳайратланарли даражада ноёблигини таъкидлайди. Шундай қилиб, трихотеценлар тиббиёт, қишлоқ хўжалиги, ҳайвонларни кўпайтириш, озиқ-овқат хавфсизлиги, токсикология ва ҳаттоки ҳозирги кунда жамоатчилик эътиборини тортадиган биокимёвий антитерроризм соҳаларида кенг тарқалган тадқиқот мавзусига айланди [82; p.88-95., 83. p.2044-2051., 84; p.61-73., 85; p. 247-252].
Трихотеценлар одатда 12,13-эпокситрихотеc-9-ен ҳалқали тузилиши билан тавсифланади ва макроциклик эфир кўпригининг C-4 ва C-15 ўртасида мавжудлигига қараб иккита асосий тоифага, яъни макроциклик бўлмаган трихотеценларга ва макроциклик трихотеценларга бўлинади. Макроциклик трихотеценлар роридинлар ва сатратоксинлар (асосан C-29 бирикмалари) ёки верруcаринлар (асосан C-27 бирикмалари) деб таснифланади. 1973 йилда Эпплей ва Бейли биринчи марта S. chartarum штамми таркибидан макроциклик трихотецен роридин Е (62), сатратоксин F (63), сатратохин G (64), сатратохин H (65), верруcарин J (66) синтез қилиши тўғрисида хабар бердилар ва таклиф қилдиларки, ифлосланган озиқ-овқат маҳсулотларини истеъмол қилган ва чанг аэрозоллари орқали қўзиқорин таъсирида бўлган уй ҳайвонларида учрайдиган стахиботрoтоксикоз касаллигининг сабаби бу метаболитларнинг организимга таъсири ҳисобланади. Ўшандан бери кўплаб тадқиқотчилар S. chartarum штаммининг моғорланган пичанда ва нам биноларда юқори токсикликка эга бўлган макроциклик трихотеценларни ҳосил қилганлигини аниқладилар. Шу билан бирга, токсинларнинг миқдорий ва сифат жиҳатидан ишлаб чиқарилиши етиштирилаётган шароитга боғлиқ бўлиб, штаммларнинг токсиклиги макроциклик трихотеценларнинг ишлаб чиқарилиши билан ижобий боғлиқ эди [86; p.151-162., 87; p. 549–552].
Бугунги кунга келиб S. chartarum штаммида 21 та трихотецен топилган бўлиб, улар таркибига 11 та макроциклик трихотецен ва 10 та макроциклик бўлмаган трихотеценлар киради. Улар қуйидагилар, трихотецен роридин Е (62), сатратоксин F (63), сатратоксин G (64), сатратоксин H (65), верруcарин J (66), верруcарин B (67), исосатратоксин F (68), исосатратохин G (69), исосатратохин H (70), изороридин E (71), эпиисороридин E (72), роридин L-2 (73), веррукарол (74), триходермол (75), триходермин (76), триходермдиэнедиол A (77), триховеррол A (78), триховеррол B (79), триховеррин A (80), триховеррин B (81) ва веррол (82) [88; p. 53-60., 28; p. 641-645., 54; -p. 559–567., 89; p. 139-152., 86; p. 151-162., 90; p. 103-107., 91; p. 240-243., 92; p. 392-403., 93; p.1899-1904., 94; p. 201-205., 95; p. 173-194, 104;-p.15440–15448., 105; -p. 127375]. Улардан сатратоксин G (64) энг таниқли макроциклик трихотеценлардан бири бўлиб, оқсил ва ДНК синтезини ингибирлайди, оқсилларнинг парчаланишини келтириб чиқариши, ҳужайра функциясининг бузилишини, шикастланишини ва яллиғланишни келтириб чиқариши аниқланди [96; p. 137-145., 97; p.186-194., 98; p. 1321-1335., 99; p.6418-6425., 100; p. 592-599., 101; p. 247-255., 102; p.171-181]. Шу билан бирга, трихотеценларни ишлаб чиқариш Stachybotrys нинг бошқа турларининг штаммларида камдан-кам кузатилганлиги ҳам диққатга сазовор эди. Э.И. Магграби ва бошқа олимлар Миср ва Шарқий Европадан ажратилган Stachybotrys замбуруғлар томонидан ишлаб чиқарилган макроциклик трихотеценлар бўйича текширув ўтказишди ва S. albipes, S. kampalensis, S. mikrospora штаммларида макроциклик трихотеценларни ишлаб чиқаришга қодирлигини аниқлади. Аер ва Миао томонидан 1993 йилда ажратиб олинган 75 ва 76 трихотеценлар аспен патоген қўзиқорин S. cylindrospora штаммидан олинган бўлиб, Ceratocystiopsis crassivaginata зангори қўзиқоринларга қарши фаол эканлиги аниқланди. Бизнинг маълумотимизга кўра, булар бошқа Stachybotrys замбуруғ турлари томонидан трихотеценларни ишлаб чиқариши маълум бўлди.
Асосан бир неча замбуруғлар авлоди томонидан ишлаб чиқариладиган трихотеценлар трициклик 12,13-эпокситрихотес-9-ен тузилишига эга бўлган сесквитерпеноидга асосланган бирикмалардир [103; -p.67–74]. Тузилиши жиҳатидан трихотеценлар қуйидаги оилаларга, яъни ниваленоллар, неосоланиоллар, изотриходерминлар, калонектринлар, трихотеценлар ва трихобреолларга бўлинади. Бугунги кунга қадар 200 дан ортиқ трихотецен ҳосилалари топилган [104;-p. 15440–15448, 103;-p. 67–74]. Саккизта янги кашф этилган трихотеценлар, триходермарин G–N (83–90) бирикмалар ва олтита маълум трихотеценлар, триходермол (91), триходермин (92), триходерминол (93), триходермарин. А (94) ва триходермарин Б (95) ва 2,4,12-тригидроксиапотрикоцен (96) бирикмалар Chondria tenuissima денгиз сув ўтининг эндофит замбуруғи Trichoderma harzianum brevicompactum ADL-9-2 штаммидан ажратилган [104;-p.15440–15448]. Триходермарин Н (90), 2'-N-ацетилглюкозаминил қисмига эга бўлиб, биринчи аминогликозидли трихотеценни ифодалайди. Кимёвий тадқиқотлари натижасида NaI билан ферментланган денгиз сув ўтларининг эндофит қўзиқорини Trichoderma harzianum brevicompactum TPU199 штаммидан учта янги трихотеценларни, яъни трихобреол А-C (97-99) лар ажратиб олинди [54; -p. 559–567]. Қизиғи шундаки, 97 бирикмани культура денгиз суви муҳити шароитида ишлаб чиқарилиши аниқланган, 98 ва 99 бирикмаларни эса фақат NaI ли культурал суюқлик шароитида ажратиб олинган. Бундан ташқари, бир хил қўзиқоринларни қўшиш натижасида иккита янги трихотецен метаболит трихобреол D (100) ва E (101) ҳосил бўлди [105; -p. 127375].
Гарзианум A (102) ва гарзианум B (103), окта-2,4,6-триендиол қисми билан боғланган иккита трихотецен эса биоўғит ҳосил қилувчи қўзиқорин T. brevicompactum CGMCC19618 штаммидан ажратилди [106; -p.118]. Денгиз қўзиқорини Trichoderma harzianum longibrachiatum штаммидан учта трихотеценли бирикмалар трихотецинол A (104), 8-деокситрихотецин (105) ва трихотецинол B (106) олинди [52; -p. 165].

Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish