Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги самарқанд давлат



Download 1,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,98 Mb.
#78642
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   219
Bog'liq
Mat o'qit metod

ривожлантириш бўйича иш олиб боришлари зарур. Планиметрия 
тушунчаларини ўрганиш бунга имкон беради. Сўнгра уларнинг орасидаги 
ички боғланишларни англашга, бир хоссаларнинг бошқаларга 
боғлиқлигини билиб олишга имкон беради. Ҳар бир тушунча ва геометрик 
масалалар ўқувчилар мантиқий фикрлашларини ўстириш учун хизмат 
қилмоғи керак. 
3.Геометрияни ўрганиш амалий мазмунли ва ишлаб чиқариш 
мазмунли масалалар ечиш билан қўшиб олиб борилиши мақсадга мувофик. 
4.Қабул қилиш ва ўзлаштириш онглилигини ошириш учун уларни 
фанга бўлган қизиқишларини ошириш учун ҳар бир ўқув фаолиятини 
фаоллаштириш зарур. Бунинг учун барча ўқувчиларни умумий синф 
ишига, мустақил ишларни ташкил этишга жалб килиш талаб этилади. 
Ўқувчиларнинг геометрияни ўқитиш жараёнида фикрлашларини
ривожлантиришда қуйидаги икки усул кенг имкониятлар яратади: 
а) изланишга оид геометрик масалалар ечиш; б)мақсадга йўналтирилган 
геометрик масала ва машқлар бажариш. Буни ўқитувчилар иш тажрибаси ва 
илмий-услубий тадқиқотлар натижалар яққол кўрсатмоқда. Ķуйида 7-9-
синфлар геометрия курсининг айрим мавзуларини ўрганишда ўқувчиларни 
умумлаштиришларга 
ўргатиш 
услубларини 
қўллаш 
технологияси 
келтирилади. 
7-синфда “Тўғри чизиқлар параллеллик аломатлари” мавзусини 
ўрганишда изланишга доир қуйидаги масалаларни ечиш орқали ўрганилиши 
керак бўлган назарий тушунчалар ўқувчиларга баён этилиши мумкин ва 
улар натижаларни умумлаштирадилар. Бунда қуйидаги саволлар мажмуаси 
муҳокама этилади.: 
1. АВС бурчак 80
0
га, ВСД бурчак 120
0
га тенг. АВ ва СД тўғри чизиқлар 
параллел бўлиши мумкинми? Жавобни тушунтиринг. 
2. Ҳамма вақт ҳам АВ ва СД тўғри чизиқлар параллел бўладими? Ķайси 
ҳолларда кўриб чиқиш лозим? 


3. АВС бурчак 80
0
га, ВСД бурчак 100
0
га тенг. АВ ва СД тўғри чизиқлар 
параллел бўлиши мумкинми?
4. Икки а ва в тўғри чизиқлар ва кесувчи с тўғри чизиқ бўлганда ички 
алмашинувчи бурчаклар 
ва 
га тенг. Бу тўғри чизиқлар 
параллел бўладими? 
5. Икки а ва в тўғри чизиқлар ва кесувчи с тўғри чизиқ бўлганда ички бир 
томонли бурчаклар 
ва 
га тенг. Бу тўғри чизиқлар параллел 
бўладими? 
6. Ҳамма вақт ҳам а ва в тўғри чизиқлар параллел бўладими? 
7. Агар АВ ва СД тўғри чизиқлар параллел бўлиб, АВС бурчак80
0
га тенг. 
ВСД бурчак нимага тенг ? 
8. Агар АВ ва СД тўғри чизиқлар параллел бўлиб, АВС бурчак 
га тенг. 
ВСД бурчак нимага тенг?
Бундан кўриниб турибдики, ҳар бир топшириқнинг барча ҳоллари 
қаралиб, улар учун умумий хулоса чиқарилади, яъни масалалар кетма-
кетлиги мантиқан назарий тушунчани умумлаштиришни кўзда тутади. 
Геометрия дарсларида мақсадга йўналтирилган геометрик масалалар 
ёрдамида қандай қилиб ўқувчилар билимларини умумлаштиришга тўхталиб 
ўтамиз 
“Параллелограмм” мавзусини ўрганишда унинг қуйидаги хоссалари 
мураккаблашган ҳолда масалалар ечиш орқали ўрганилади: 
1. Параллелограмм диагонали уни тенг иккита учбурчакка ажратади. 
2. Параллелограмм диагоналлари кесишиш нуқтасида тенг иккига 
бўлинади. 
3. Параллелограммда қарама-қарши бурчаклар ва қарама-қарши томонлар 
тенг. 
4. Паралллелограммнинг бир томонига ёпищган бурчаклари йиғиндиси 
180
0
га тенг. 
5. Параллелограммнинг ихтиёрий бурчаги биссектрисаси ундан тенг ёнли 
учбурчакка ажратади. 
Бундан ташқари, параллелограмм ички нуқтасидан унинг томонлари 
ётган тўғри чизиқларгача масофалар йиғиндиси – бу параллелограмм учун 
ўзгармас миқдор бўлиши, параллелограмм диагоналлари кесишиш 



0
180

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish