Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта махсус таълим вазирлиги Абу Райҳон Беруний номидаги



Download 3,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/94
Sana23.02.2022
Hajmi3,1 Mb.
#181663
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   94
Bog'liq
neft va gaz ishi asoslari

17.3. Тебратма насосларнинг тузилиши 
мундарижа 
Тебратма насослар (ТН) (17.3-расм) қудуққа тушириладиган 
НКҚ ларнинг (б) ичига ўрнатилган шарсимон тўсқичлар (7), НКҚ 
ларнинг ташқарисига ўрнатилган ва уларни тебратма ҳаракат 
натижасида бир-биридан ажралиб кетмаслигини таъминлаб 
турувчи тиқин (5), марказлаштиргич (8) ва НКҚ ларнинг юқори 
қисмига уланган (ер юзида) махсус тебратгичдан (1) иборат.
ТН нинг ишлаш жараѐни қуйидагичадир-тебратгичлар 
электроюритгич орқали ҳаракатга келади ва бу ҳаракатни НКҚ лар 
бирикмасига узатади. Одатда тебранишлар амплитудаси 7-19 мм 


151 
бўлиб, ана шу тебранишлар натижасида маълум бир миқдордаги 
суюқлик энг пастда жойлашган биринчи НКҚ ичига киради. 
Тебранма ҳаракат 'узлуксиз бўлганлиги туфайли биринчи қувур 
сѐкин-аста суюқликка тўлади ва кейинги қувурга ўтади. Ана 
шундай асосда нефть НКҚ ичидаги шарсимон тўсқичлар қувур 
ичидаги нефтьни пастга оқиб тушишига йўл қўймайди.
Бундай турдаги насослар фақат синов тариқасида ишлатилиб 
кўрилган, асосий кўрсаткичлари бошқа турдаги насослардан анча 
паст бўлганлиги туфайли ишлаб чиқаришда кенг қўлланилмади.


152 
17.3-расм. Тебратма насос схемаси


153 
18. Қудуқларнинг жорий ва капитал таъмири 
18.1. Қудуқлар нормал иши бузилишининг сабаблари 
мундарижа 
Қудуқларни ишлатиш жараѐнида маҳсулотнинг кескин 
камайиши, баъзан эса суюқлик ѐки газ келиши тўхтаганлиги 
сабабли уларнинг иши тўхтайди. 
Қудуқларнинг нормал ишини қайтадан тиклаш учун бутун
ер ости ускуналарини қўтариш, унинг баъзи қисмларини 
алмаштириш ѐки таъмирлаш, қудуқ тубидаги қум тиқинини 
тозалаш ва шу каби бир қатор тадбирларни бажариб, ер ости 
ускуналари қайтадан туширилади. 
Қудуқ ишининг технологик режимини ўзгартириш ҳам насос-
компрессор қувурларини алмаштириш ѐки уларнинг туширилиш 
чуқурлигини ўзгартириш, чуқурлик насосини алмаштириш ва шу 
каби ишларни бажариш билан боғлиқ. 
Кўп ҳолларда қудуқ ва унинг туби ҳолатлари ўзгарганлиги 
сабабли яна маҳсулот миқдори камайиши мумкин. Масалан, 
маҳсулот таркибидаги сув ҳиссаси кескин ошиши натижасида 
изоляция ишларини олиб беришга зарурат туғилади. 
Бу ишларнинг ҳаммаси қудуқларнинг остини таъмирлаш 
билан боғлиқ. 
Таъмирлаш вақтида қудуқларнинг тўхтатилиши уларнинг
ишлатилиш коэффициенти орқали ҳисобга олинади. 
Қудуқнинг ишлатилиш коэффициенти унинг муайян вақт
(ой, квартал, йил) давомида ишлаган кунларнинг тақвим кунларига 
нисбати орқали ҳисобланади. Нефть ва газ қудуқларида бу 
коэффициент 0.94 - 0.98 га тенг, яъни қудуқ ишлашининг 2 - 6 % 
таъмир ишлари билан боғлиқ. Қудуқларнинг таъмири ер ости ва 
капитал таъмирга бўлинади. 
Ер ости таъмирига қуйидаги ишларни бажариш киритилади: 
а) насос ѐки унинг айрим қисмларини алмаштириш; 
б) насос штангалари узилишини таъмирлаш; 
в) чуқурлик насосини ювиш ва қум якорини тазалаш; 
г) кўтаргич қувур ва штангаларни алмаштириш; 
д) кўтаргич қувурлардаги чеккага оқимни бартарафлаш; 


154 
е) қум тикинини ювиш ва тозалаш
ж) кўтаргич қувурларнинг суюқликка чўкиш чукурлигини 
ўзгартириш. 
Капитал таъмирга қуйидаги анча мураккаб ишлар 
киритилади. 
а) мустаҳкамловчи қувурдаги аварияларни бартарафлаш; 
б) қатлам сувларини изоляция қилиш; 
в) бошқа маҳсулдор қатламга ўтиш; 
г) қатламни гидравлик ѐриш ва ҳоказолар. 

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish