Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим



Download 114,19 Kb.
bet15/40
Sana21.02.2022
Hajmi114,19 Kb.
#33991
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   40
Bog'liq
5b17beff1b301

Py=CzZ (2.22)


бунда: Py - реактив босим;
Cz - заминнинг эластик сиқилиш коэффициенти; Z – пойдевор чўкиши.


УМУМИЙ ДЕФОРМАЦИЯ УСУЛИ.


Бу усул замин грунти ва пойдеворнинг биргаликда ишлашини аниқлашда эластиклик назарияси ечимларига асосланган. Грунт эластик жисм деб қаралади.
Юқоридагиларни эътиборга олиб, пойдевор товони остидаги реактив босим аниқланади. Грунт чизиқли деформацияланувчи деб қаралгани учун эластиклик назариясининг мос келган тенгламасини қўллаш мумкин.
Замин грунтини чўкувчанлигини чўкувчанлик модули характер- лайди. Замин реакциясини \ар хил усуллар билан аниқлаш мумкин.

«И.А.СИМВУЛИДИ» УСУЛИ.


Пойдевор товони остидаги реактив (пассив) босим момент ва кесувчи кучлар оддий тенгламалар орқали баён этилган юклар балканинг бир қасмидан бошқа қисмига ўтишида тенгламанинг мос қисмлари қўшилади ёки ажралади.
/исоблаш тартиби: грунтнинг хусусиятлари аниқланади; пойдевор ўлчамлари белгиланади; тенгламанинг параметрлари ва қўшимча аъзоларини, \амда пойдевор товони остидаги реактив босим, момент ва кесувчи куч; пойдевор конструктив \исоби амалга оширилади.
И.А.Симвулиди томонидан кўпчилик юкланганлик \олатлари учун жадваллар тузилган.

«Б.Н.ЖЕМОЧКИН ВА А.П.СИНИЦИН» УСУЛЛАРИ.


Пойдевор узунлиги бўйича қисмларга бўлинади, қисмлар қанча кўп бўлса, натижа шунча аниқ бўлади. Реактив босимнинг эгри чизиқли эпюраси
\ар бир қисм учун тў=ри чизиқ билан алмаштирилади. Кейин \ар бир қисмдаги кучланиш эпюраси \ажмига тенг бўлган реактив босим тенг таъсир этувчи билан алмаштирилади. Тенг таъсир этувчи тўсин стержини таянчи кучланиши деб қабул қилинади. Бунда стерженлар кесилиб, x1, x2 … кучлари билан алмаштирилади. Каноник тенглама тузилади. Тенгламани ечиб, стерженлардаги зўриқишлар кейин пойдевор товони остидаги реактив босим ва пойдевор кесимларидаги кучланишлар аниқланади.
Саёз пойдеворлар тайёрланадиган ашёнинг ишлашига бо=лиқ равишда бикр ва эгилувчан турларга бўлинадилар. Бикр пойдевор деганда уларнинг ашёлари фақат сиқилишга ишлайдилари тушунилади.
Эгилувчан пойдеворларда эса уларнинг ашёларини нафақат сиқилишга, балки эгилишга \ам ишлайди.
Эгилувчан пойдеворлар таг сат\и ўлчамлари бикр пойдеворлар учун берилган ифодалар ёрдамида аниқланади. Бундан ташқари бу пойдевор-ларда баландлиги h, остки по=онасининг баландлиги hn \амда, темир ўзак кесимининг ўлчамлари аниқланади:

h N
4  d R

Download 114,19 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish