Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таьлим вазирлиги фарғона давлат университети


III-БОБ. “ЁШ ДАВР”ИНИ ИФОДАЛОВЧИ ФРАЗЕОЛОГИК



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/91
Sana26.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#467261
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   91
Bog'liq
РОЗАопа ДИССЕРТАЦИЯ охиргиси (Восстановлен)

III-БОБ. “ЁШ ДАВР”ИНИ ИФОДАЛОВЧИ ФРАЗЕОЛОГИК 
БИРЛИКЛАР ТАҲЛИЛИ 
3.1. Инсон ёшини ифодаловчи фразеологик бирликларнинг 
ўрганилганлик аспектлари 
Тилшунослик фани тараққиёти ҳозирги босқичининг ўзига хос фарқ 
қилувчи жиҳати илмий муаммоларнинг қўйилиши ва ҳал қилинишининг 
аниқлигидадир. Тилшуносликнинг характерли ҳодисаси сифатидаги 
фанлараро турли аспектларига тизимли ва ўсиб бораётган қизиқиш
ХХ асрнинг 50-60-йилларида пайдо бўлди. Бу ҳодиса, энг аввало, маълум 
илмий муаммоларни комплекс ташкил қилиш ва амалга ошириш масалалари 
билан боғлиқ. 
Маълумки, фразеологизмлар тил эгаси бўлган халқнинг маънавий 
маданияти, урф-одати, касби, яшаш тарзи, ўтмиши, интилиши ва воқеликка 
муносабати билан узвий боғлиқдир. “Ёш давр”ларининг номланиши тилда 
мавжуд турғун сўз бирикмалари, фразеологизмлар ва паремиологик 
бирликлар орқали амалга оширилади. Шуни алоҳида таъкидлаш лозимки, 
ҳанузгача тилшуносликда на француз тили мисолида ва на ўзбек тили 
мисолида “ёш давр”ларининг номланишлари (номинацияси) фразеологик 
материал асосида тадқиқ қилинмаган. Фразеологизмлар одатда ижтимоий ва 
функционал жиҳатдан жуда ранг-баранг бўлганлиги сабабли уларни тақиқ 
қилишда жуда эҳтиёткорлик билан ёндашув лозим. 
Тилшуносликда ёш маъноли фразеологик бирликларнинг таҳлилига 
бевосита киришишдан олдин “инсон ёши” тушунчасига тегишли бўлган тил 
бирликлари у ёки бу даражада тадқиқот объекти бўлган олимларнинг 
ишларига қисқача тўхталамиз. 
Мисол учун, О. А. Авдееванинг диссертациясида, биринчи навбатда, 
инглизча лексик бирликлар ва сўз бирикмалари, шунингдек, ёш 
тушунчасининг фразеологик бирликлари тадқиқот материали бўлиб 
ҳисобланади, уларнинг барчаси битта “ёш” лексик-семантик майдонига 


93 
бирлаштирилган.
108
“Ёш” тушунчасига диссертант томонидан “ёш / аgâ” 
лексемасининг дастлабки семантикаси қўйилган бўлиб, у “яшалган йиллар 
сони” маъносида амалга оширилади.
“Ёш” майдони бирликларининг кўп аспектли таҳлили ушбу лексик-
семантик майдон кенг иерархик структурага эгалиги, унинг тил модели эса 
бешта тушунча билан боғлиқлигини кўрсатади: 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish