Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


ГА З Л И ГА Н ГРЕН А



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

118


ГА З Л И ГА Н ГРЕН А
Келиб чи
1
^ ш сабаблар»«. 
-ей
1) Снаряд парчалари текканда жарох,атнинг ифлосланиши (тупроедан, 
кийимдан) ва мушаклар эзилиши.
2) Мах,аллий ва умумий кон айланишининг бузилиши (жгут, томирлар 
богланиши, анемия, шок).
3) Организмда иммун тизим ининг пасайиши;
4 ) Ж арох,ат сатх,ини т р а н с п о р т и р о в к а ва и м м о б и л и з а ц и я д а
шикастланиши.
Кузгатувчи микроблар 4 хил булиб, спорали клостридиялар дейилади, 
улар ичакда яшайди.
Клиник белгилари. 
Яширин даври 1 -7 кун, баъзан жуда тез, яъни 1 -
2 соатда ривожланади. Дастлаб бемор утатинч х,олатда булиб, томирлари 
тёз уради, х,арорат кутарилиши, жарох,ат чеккалари шишиб, мушаклар 
кутарилиб туриш и сезилади, «лигатура симптоми», яъни богланган 
жойда из к,олиб, уз-узидан кесилади (ёки ип зтни кесади), тикилган 
чоклар таранглашади, жарох,ат четлари йиртилади.
Терида «устара» симптоми (худци тери устида устара юргизаётганга 
ухш аб х,ириллаган то вуш с е з и л и ш и ), тук,им аларда га з б о р л и ги
рентгенограммада куринади. Жарох,атда мушаклар шишиб, усти кулранг 
ифлос суюклик билан копланади, баъзан эксудат оч-сарик,, кунгир булиб
бадбуй х,идли булади, Беморнинг ах,воли жуда огир булади, огрик,, кул, 
оёк шишиб кетиши, юкори харорат содир булади ва ярани босганимизда 
яра йиртилиб газ чикади.
Давосини 
асосан профилактикадан бошлаш керак. У зок вакт жгут 
Куймаслик, касаллик ривожланса гангрёнага карши зардоб юбориш (х,б. 
халкаро бирлик):
1. Специф ик терапия (зардоб микроб турига караб);
2. Хирургик даво (кесиш, жарох,атни кенг очиш, ампутация);
3. Н оспециф ик терапия антибиотиклар, юрак ва бош ка органлар 
фаолиятини яхшилаш.
КО КШ О Л
у спе циф ик уткир юкумли касаллик булиб, уни спорали анаэроб 
наёкчасимон бактерия В 1еШп1 кузгатади. Бу микроб узидан икки хил токсин 
ишлаб чикаради.
Биринчиси асаб тизим ига таъсир килса, иккинчиси эритроцитларни 
;)ритад,и. Асаб тизим и ёрдамида биринчи токсин таргил мушакларни 
1 0
НИК ва клониктириш иш ларга олиб келади. В 1е1оп1 сапрофит сифатида 
уй х,айвонлари (куй, эчки, корамол) х;амда одамнинг ичагида яшайди. У 
ф екалий (ахлат) о р ка л и т у п р о к к а туш а д и . Ш у н и н г учун х,ар бир 
шикастланиш да инсон тери бутунлиги бузилиб, тупрокка ёки ут-улан 
устига йикилса, касал булиш эх,тимоли бор.
Яширин даври уртача -2 х,афта, баъзан эса 4-5 ой давом этади.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish