Ўзбекистон республикаси олий ва махсус таълим вазирлиги



Download 2,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/81
Sana10.07.2022
Hajmi2,95 Mb.
#768501
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   81
Bog'liq
Mashinasozlik 01

 
2- ТОПШИРИҚ 
Танланган (1-чи топшириққа қара) вариантга кўра болғалаш йўли билан 
олинадиган хомаки учун технологик жараѐнни тузинг, технологик 
режимларини ҳисобланг. 
2-чи топшириқ вариантлари 
Эскиз детали 
Вар
иан
т 
L
1
,мм 
L
2

м 
L
3,
м
м 
D
1

м 
D
2, 
мм 
D
3

м 
Сталь 35ГС 

20 
25 
60 
40 
20 
50 

25 
35 
85 
45 
25 
55 

30 
45 
90 
50 
30 
60 

35 
55 
100 
55 
35 
65 

40 
65 
110 
60 
40 
70 
Сталь 33А 

100 
60 
25 
100 
80 
50 

110 
60 
30 
110 
85 
55 

120 
65 
35 
120 
90 
60 

130 
70 
40 
130 
95 
65 
10 
140 
70 
45 
140 
100 
70 
11 
70 
10 
50 
60 
40 
20 
12 
75 
15 
50 
65 
45 
30 


95 
Сталь 40Х 
13 
80 
20 
55 
70 
50 
35 
14 
85 
25 
60 
80 
60 
40 
15 
90 
30 
65 
90 
70 
45 
Сталь 45 
16 
100 
50 
20 
80 
60 
20 
17 
105 
55 
25 
90 
65 
25 
18 
110 
60 
30 
100 
70 
30 
19 
115 
65 
35 
110 
75 
25 
20 
120 
70 
120 
120 
80 
30 
ИШНИ БАЖАРИШ ТАРТИБИ 
1.
Справочник /4/ ѐрдамида механик ишлов бериш учуш қўйимларни 
танланг. 
2.
Хомаки эскизини чизинг. 
3.
Хомаки чизмасини технологик жиҳатдан таҳлил қилинг, хомакининг 
шакл ва ўлчамларини керак бўлса ўзгартиринг. Хомакини ўзгартирилган 
чизмасини чизинг. 
4.
Болғалаш усули билан хомакини олиш технологик жараѐнини ишлаб 
чиқинг:
а) берилган хомакини ишлаб чиқариш учун дастлабки яримфабрикат 
массасини ва ўлчамларини аниқланг; 
б) ҳар бир технологик операция ва ўтишнинг эскизини чизинг; 
в) жараѐннинг деформация параметрларини, болғалашни учун қиздириш 
режимларини аниқланг; 
г) болғалаш жараѐнининг босим ва энергетик параметрларини ҳисобланг; 
д) тегишли технологик қурилмаларни танланг. 


96 
 
ИШНИ БАЖАРИШ УСЛУБИЯТИ 
Хомакини ишлаш жараѐнини ташкил қилишда поковкани чизмаси, 
хомакини массаси ва ўлчамлариасосий хужжатлар ҳисобланади. Поковка 
чизмасини тайѐрлашда энг аввало ингичка чизиқлар билан детал четлари 
чизилади. Поковка ва детал ўлчамлари ва шакли қуйим ва орттирма 
қийматларига фарқ қилади. 
Механик ишлов беришда поковка сиртидан деталлнинг номинал 
ўлчамларигача олиб ташланадиган қатлам қуйим дейилади. Поковканинг 
номинал ўлчами (D
п
) қуйидагича аниқланади: 
ном
д
п
Н
D
D



бу ерда D
д
– деталнинг номинал ўлчами; Н
ном
– номинал қуйим қиймати 
(+ ташқи, – ички юзалар учун). 
Болға ѐки прессни танлашда материаллнинг пластиклигига пластик 
деформациянинг тезлигини ва даражасини таъсири ҳисобга олинади. Юқори 
легирланган, оловбардош ва жуда кўп рангли қотишмаларни катта 
тезликларда деформациялаб бўлмайди – улар прессларда деформацияланади. 
Йирик массаси 2000...3000 кг катта бўлган поковкалар ҳам прессларда 
деформацияланади. Пресс талаб қилинган кучга қараб танланади: 
S
р
Р
s
*





бу ерда р
*
– аналитик формулалардан аниқланадиган ўртача нисбий босим; 

s
деформация температураси, даражаси ва тезлигини ҳисобга олиб 
деформацияга кўрсатилган қаршилик; S – асбобга тегиб турга юза. 
Болғани хомакига тепадан тушадиган қисмларнинг (m) массасига қараб 
танлаймиз. Болғалаш кучи жараѐн давомида ўзгармас деб ҳисоблаб, тепадан 
тушадига қисмнинг массаси қуйидаги формуладан аниқлаймиз: 
2
h
P
2
m







бу ерда 

h – қисиш миқдори;

= 0,8…0,85 – тушаѐтган қисмнинг 
потенциал энергиясининг деформацияга сарфланган улуши;

– хомакига 
уришдан олдин болғанинг тезлиги. 
Агар болғанинг потенциал энергияси хомакини бир мартада 
деформациялаш учун етарли бўлмаса, керакли зарбаларнинг сони 
ҳисобланади: 





2
m
h
P
n

Болғалаш жараѐни қуйидаги оддий операциядардан иборат: чўктириш, 
чўзиш, уриб тешиш, уриб кесиш, эгиш ва бураш. 

Download 2,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   81




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish