95
Сталь 40Х
13
80
20
55
70
50
35
14
85
25
60
80
60
40
15
90
30
65
90
70
45
Сталь 45
16
100
50
20
80
60
20
17
105
55
25
90
65
25
18
110
60
30
100
70
30
19
115
65
35
110
75
25
20
120
70
120
120
80
30
ИШНИ БАЖАРИШ ТАРТИБИ
1.
Справочник /4/ ѐрдамида механик ишлов бериш учуш қўйимларни
танланг.
2.
Хомаки эскизини чизинг.
3.
Хомаки чизмасини технологик жиҳатдан таҳлил қилинг, хомакининг
шакл ва ўлчамларини керак бўлса ўзгартиринг. Хомакини ўзгартирилган
чизмасини чизинг.
4.
Болғалаш усули билан хомакини олиш технологик жараѐнини ишлаб
чиқинг:
а) берилган хомакини ишлаб чиқариш
учун дастлабки яримфабрикат
массасини ва ўлчамларини аниқланг;
б) ҳар бир технологик операция ва ўтишнинг эскизини чизинг;
в) жараѐннинг деформация параметрларини, болғалашни учун қиздириш
режимларини аниқланг;
г) болғалаш жараѐнининг босим ва энергетик параметрларини ҳисобланг;
д) тегишли технологик қурилмаларни танланг.
96
ИШНИ БАЖАРИШ УСЛУБИЯТИ
Хомакини ишлаш жараѐнини ташкил қилишда поковкани чизмаси,
хомакини массаси ва ўлчамлариасосий хужжатлар ҳисобланади. Поковка
чизмасини тайѐрлашда энг аввало ингичка чизиқлар
билан детал четлари
чизилади. Поковка ва детал ўлчамлари ва шакли қуйим ва орттирма
қийматларига фарқ қилади.
Механик ишлов беришда поковка
сиртидан деталлнинг номинал
ўлчамларигача олиб ташланадиган қатлам қуйим дейилади. Поковканинг
номинал ўлчами (D
п
) қуйидагича аниқланади:
ном
д
п
Н
D
D
,
бу ерда D
д
– деталнинг номинал ўлчами; Н
ном
– номинал қуйим қиймати
(+ ташқи, – ички юзалар учун).
Болға ѐки прессни танлашда материаллнинг
пластиклигига пластик
деформациянинг тезлигини ва даражасини таъсири ҳисобга олинади. Юқори
легирланган, оловбардош ва жуда кўп рангли қотишмаларни катта
тезликларда деформациялаб бўлмайди – улар прессларда деформацияланади.
Йирик массаси 2000...3000 кг катта бўлган поковкалар ҳам прессларда
деформацияланади. Пресс талаб қилинган кучга қараб танланади:
S
р
Р
s
*
,
бу ерда р
*
– аналитик формулалардан аниқланадиган ўртача нисбий босим;
s
–
деформация температураси, даражаси ва тезлигини ҳисобга олиб
деформацияга кўрсатилган қаршилик; S – асбобга тегиб турга юза.
Болғани хомакига тепадан тушадиган қисмларнинг (m) массасига қараб
танлаймиз. Болғалаш кучи жараѐн давомида ўзгармас деб ҳисоблаб, тепадан
тушадига қисмнинг массаси қуйидаги формуладан аниқлаймиз:
2
h
P
2
m
,
бу ерда
h – қисиш миқдори;
= 0,8…0,85 – тушаѐтган қисмнинг
потенциал энергиясининг деформацияга сарфланган улуши;
– хомакига
уришдан олдин болғанинг тезлиги.
Агар болғанинг потенциал энергияси
хомакини бир мартада
деформациялаш учун етарли бўлмаса, керакли зарбаларнинг сони
ҳисобланади:
2
m
h
P
n
.
Болғалаш жараѐни қуйидаги оддий операциядардан иборат: чўктириш,
чўзиш, уриб тешиш, уриб кесиш, эгиш ва бураш.
Do'stlaringiz bilan baham: