Ўзбекистон Республикаси Олий ва махсус ўрта таълим вазирлиги олий ўқув юртларининг талабалари учун дарслик сифатида тавсия этган



Download 8,53 Mb.
bet7/155
Sana09.04.2022
Hajmi8,53 Mb.
#540075
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   155
Bog'liq
01. kirish

Жараён интенсивлиги.
Маҳсулот чиқимининг реагентларнинг аппаратларда бўлиш вақтига нисбати интенсивлик дейилади. Яъни жараён интенсивлиги реакция тезлигига тўғри пропорционал бўлади.

I У G (1.2)


 
ёки

I У G (1.3)


S S
Аппарат интенсивлигини топиш учун унумдорликнинг қиймати топилади. Бунда шу аппарат ўлчовини характерлаб берадиган катталикка (S,V) нисбатан олинади. Вақт  соат, суткада берилади. Масалан, қуритгич интенсивлиги 1 соат мобайнида 1 м2 юзадан буғланиб чиқган намликнинг кг даги миқдори билан аниқланади. Айрим циклик жараёнда ишлайдиган аппаратлар интенсивлиги реакцияга бирикаётган маҳсулотларнинг аппаратдан тез ўтиши ва яна қайта реакцияга киришмай қолган маҳсулотлар билан аралашиб ўтиши орқали топилади. Масалан, азот ва водороддан олинадиган аммиак сингари қуйидаги реакция орқали амалга оширилади:
2+N2қ2NН3 (1.4)
Аппарат интенсивлиги Xқ15-20% бўлганда энг юқори қийматини беради.
(газ аралашмаси контакт аппартдан бир марта ўтганда). Реакцияга киришмай
қолган газлар аралашмаси хар гал контакт аппаратга қайтариб олиб келинади. Натижада Xқ98% га ошади. Айрим эритмадан туз олиш жараёни хам шундай кўринишда олиб борилади. Жараён интенсивлигининг ошиши чиқадиган маҳсулот миқдорининг ошишига эксплутация, таъмирлаш ва бошқа харажатларининг камайишига олиб келади. Кимё технологик жараён интенсивлигининг асосий ва охирги критерияси бу меҳнат унумдорлигидир.
Маҳсулот чиқиши
Модда ҳосил бўлиши кўпинча % ҳисобида ифодаланади:
Ga
Xa 100 (1.5)
Gm
Ga –амалда ҳосил бўлган маҳсулот миқдори;
Gm – максимал миқдорда маҳсулот чиқиш унуми;
Селективлик
Селективлик тушунчаси мураккаб реакцияларда яъни параллел ва кетма-кет келувчи реакцияларда қўлланилади:
S X (1.6)
X  X Д ХЕ
ХВ – чиқаётган бутун маҳсулот
Реакция селективлиги деб, керакли моддага айланган модда миқдорининг реакция натижасида ҳосил бўлган барча модда миқдори нисбатига айтилади ёки
GAB
S (1.7)
GA
керакли моддага айланган бошланғич модда миқдорининг GAB реакция киришган барча моддалар миқдорига нисбати билан ҳам ифодаланади.

Download 8,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish