Ўзбекистон республикаси олий


Мустаҳкамлаш учун саволлар



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/141
Sana24.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#193439
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   141
Bog'liq
умумий тилшунослик (2013)

Мустаҳкамлаш учун саволлар: 
1. Тарихий-қиёсий метод қандай метод? 
2. Тарихий-қиёсий методнинг қиёсий-тарихий методдан фарқи нимада? 
3. Тарихий-қиёсий методнинг бош мақсади нима? 
 
Асосий тушунчалар: 
1
Қар: О.С. Ахманова Ўша луғат, 186-,450-бетлар. 


236 
1.Тарихий-қиёсий метод – бир тилни ёки бир неча қариндош тилларни, 
уларга тегишли бирликларни, ҳодисаларни тарихийлик принципи асосида 
қиёслайди, улар орасидаги тарихий умумийликни, ўхшашликни ва 
фарқларни аниқлайди.
2.Тарихийлик – муайян предмет - ҳодисани муайян тарихий шароитдан 
келиб чиққан ҳолда текшириш принципи. 
5. Типологик метод 
 
Типологик метод турли қариндош (ўзаро генетик боғлиқ) ва қариндош 
бўлмаган (ўзаро генетик боғланмаган) тил оилаларига тегишли бўлган тилларни 
қиёслаш асосида ўрганади. Ушбу хусусиятига кўра мазкур метод фақат бир тил 
системасига, яъни қариндош тиллар оиласига кирувчи тилларни қиёсий тадқиқ 
қилувчи, «баҳоловчи» қиёсий-тарихий методдан фарқ қилади.
Типологик метод қиёсий-тарихий метод билан ҳамкорликда иш олиб 
боради, уни тўлдиради, чуқурлаштиради.
Типологик метод чет тилларни она тилига қиёслаб ўрганиш жараёнида 
ушбу тиллардаги фонетик, лексик-грамматик ва услубий (стилистик) 
хусусиятларини аниқлайди ва илмий хулосалар чиқаради. 
Типологик методнинг моҳияти шундан иборатки, бунда тиллар генетик 
жиҳатдан қайси тил оилаларига мансублигидан қатъий назар улар ўз 
структураларидаги ўхшаш ва фарқли жиҳатларига кўра қиёсланади, яъни 
ўрганилаётган, қиёсга олинган тилларнинг структур – қурилиш хусусиятлари 
аниқланади, муайян хулосалар чиқарилади. 
«Типологик методнинг пайдо бўлиш сабаби шундаки, барча тиллар ташқи 
жиҳатдан фарқли бўлсада, аммо ички тузилишига кўра ўхшашдир, яъни улар 
тузилиши (структураси) асосида айнан бир хил принцип ётади»
1

Тилларни типологик ўрганиш мақсадини белгилашда бир қанча 
ёндашувлар, қарашлар мавжуд. Булар қуйидагилар: 
1. Классификацион (таснифий) ёндашув.
2. Характерологик ёндашув. 
3. Белгили (признаковый) ёндашув. 
4. Ички систем ёндашув. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish