Ўзбекистон республикаси олий


Мустаҳкамлаш учун саволлар



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/141
Sana24.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#193439
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   141
Bog'liq
умумий тилшунослик (2013)

 
Мустаҳкамлаш учун саволлар: 
1. Чоғиштириш методи қандай метод? 
2. Чоғиштириш методининг қиёсий-тарихий методдан фарқи нимада? 
3. Чоғиштириш методининг тасвирий методдан фарқи нимада? 
Асосий тушунчалар: 
1.Чоғиштириш методи – икки ва ундан ортиқ қариндош ёки қариндош 
бўлмаган тилларни ўзаро қиёслаб, чоғиштириб ўрганади. 
2.Таққосламоқ – ўзаро солиштирмоқ, таққос қилмоқ. 
4.Тарихий - қиёсий метод 
Тарихий - қиёсий метод қиёсий - тарихий метод каби лингвистик методлар 
гуруҳига тегишли бўлиб, унда тарихийлик принципи етакчилик қилади. Айнан 
1 H. Ne’matov . Ўша асар, 124-бет. 
175
H. Ne’matov. Ўша асар, 125-бет. 


235 
мана шу хусусиятига, яъни тарихийлик жиҳатининг биринчи ўринда туришига 
- қиёслаш жараёнида етакчилик қилишига кўра мазкур метод қиёсий – 
тарихий методдан нисбатан фарқ қилади. Аслида ҳар икки метод ҳам 
тарихийлик ва қиёслаш принципига қатъий амал қилади, шу йўналишда 
тадқиқот ишларини олиб боради. Чунки ҳар икки методнинг мавжудлиги, 
фаолияти, ўзига хослиги, алоҳида методлар сифатида тан олиниши ва бошқа 
ўнлаб методлардан фарқ қилиши, аҳамияти тил системасига (структурасига), 
лисоний ҳодисалар тадқиқига тарихийлик ва қиёсийлик (ёки қиёсийлик ва 
тарихийлик) нуқтаи назаридан ёндашиш, мурожаат қилиш билан ўлчанади. 
Шунга кўра айрим манбаларда ушбу методлар орасига чегара қўйилмайди, 
айнан бир метод сифатида тушунтирилади
1
.
Тарихий - қиёсий метод қиёсий-тарихий метод асосида, унинг негизида 
пайдо бўлиб, у айрим, алоҳида тиллар ҳамда қариндош тиллар тарихини, 
уларнинг тарихан келиб чиқишини ўрганади, лисоний бирликларнинг ўтмиш 
шаклини, кўринишини, қиёфасини тиклайди.
Тарихий-қиёсий метод муайян тилнинг тарихий тараққиётини ўрганади, 
унинг ички ва ташқи қонуниятларини очиш мақсадида ишлатилади. Ушбу 
методнинг принципи-нуқтаи назари (бош мақсади) бир тил товушлари, сўз ва 
конструкциялари 
орасидаги 
тарихий 
умумийликни, 
ўхшашликни 
аниқлашдир, шунингдек, улар орасидаги тарихий фарқларни ҳам 
белгилашдир. Демак, ушбу жараёнда таҳлил ишлари тарихийлик асосида 
амалга ошади, лисоний бирликларга тарихан ёндашган ҳолда улар 
қиёсланади, натижада ўхшаш ва фарқли жиҳатлар маълум бўлади. Масалан, 
эски ўзбек тили тарихига оид озоқ, адақ, аёқ сўзларида з,д,ё товушларининг - 
ҳарфларининг ўзаро тарихий муносабати, тарихий алоқаси кабилар. 
Эслатамиз, тарихий-қиёсий метод бир тил ва бир неча тилларни-
қариндош тилларни ўрганса, қиёсий-тарихий метод эса бир нечта тилларни-
қариндош тилларни қиёсий ўрганади.

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish