Ўзбекистон республикаси олий


Мустаҳкамлаш учун саволлар



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/141
Sana24.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#193439
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   141
Bog'liq
умумий тилшунослик (2013)

Мустаҳкамлаш учун саволлар: 
1. Метод нима? 
2. Методнинг қандай кўринишлари мавжуд? 
3. Методика нима? 
4. Методология нима? 
5. Методлар нечтага бўлинади? 
 
Асосий тушунчалар: 
1.Метод – объектив борлиқ предмет ҳодисаларини – тадқиқот манбаини 
илмий таҳлил қилиб, ўрганиб, унинг моҳиятини, табиати ва таркибини 
аниқлаш, муайян жиҳатларини, ўзига хос хусусиятларини топиш, очиш ва 
улар ҳақида илмий хулосалар, умумлашмалар чиқариш усулидир. 
2.Методика – тадқиқотчининг тадқиқот объектини текшириш усули, 
индивидуал иш олиб бориш методи, фактларни йиғиш, таҳлил қилиб, 
умумлаштириш жараёнидир. 
3.Методология – тадқиқотчининг мақсади билан боғланиб, тадқиқот 
манбаини қандай тушуниши ва унга қандай усул билан ёндашиши – шу 
асосда объект юзасидан муайян назарий ёки амалий, мантиқий (ички) ёки 
тавсифий (шаклий ташқи) билимларни ҳосил қилишидир. 
161
H. Ne’matov. Ўша асар, 119-бет. 


226 
I. Диахрон тадқиқот методлари 
Диахрон тадқиқот методлари миқдоран чегараланган бўлиб, улар тарихан 
ташкил топганлиги, яъни қўлланишига кўра узоқ даврларга бориб тақалиши 
–узоқ тарихга эгалиги билан ажралиб туради. Ушбу методлар жаҳон 
тилшунослиги амалиётида кўп асрлардан бери тиллар табиатини, таркибини 
текширишда, тадқиқ ва таҳлил қилишда фаол хизмат қилганлиги ва жаҳон 
тилшунос олимлари томонидан тўла тан олинганлиги сабабли улар 
анъанавий
162
, яъни традицион методлар деб ҳам юритилади.
Хулоса шуки, диахрон методларда вақт, замон белгиси – уларнинг 
тарихан ўтмишда юзага келганлиги тушунчаси мезон вазифасини ўтайди. 
Айнан мана шу жиҳатига кўра биз уларни диахрон – тарихий (анъанавий 
эмас) методлар деб номладик. 
Диахрон тадқиқот методларига, асосан, қуйидагилар киради:
1. Тасвирий метод. 
2. Қиёсий – тарихий метод. 
3. Чоғиштириш методи. 
4. Тарихий - қиёсий метод. 
5. Типологик метод. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish