Ўзбекистон республикаси олий мажлис сенати аграр, сув хўжалиги масалалари ва экология


Нав ва тизмаларнинг совуққа чидамлилиги ва ҳосилдорлик кўрсаткичлари



Download 7,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet247/368
Sana30.04.2022
Hajmi7,25 Mb.
#598631
1   ...   243   244   245   246   247   248   249   250   ...   368
Bog'liq
1 Toplam Senat 2018

Нав ва тизмаларнинг совуққа чидамлилиги ва ҳосилдорлик кўрсаткичлари
(Чимбой, 2016-2017 йил). 
Нав номи
Ў
симл
ик 
со
ни,
куз
да
Ў
симл
ик 
сон
и,
баҳор
да
С
ов
ук
ка 
чидам
лили
к, %
С
ов
ук
ка 
чидам
лили
к, 
Б
ал
л 
Ў
симл
ик 
буй
и,
см.
Ҳ
оси
лд
орли
к, 
ц/
га
Ҳосилдорликни 
андоза навдан 
фарқи, ц/га 
Гурух 
ц/га 


KR 15-PYT 13-805 
408 
408 
100 

90 
95,2 
27,9 
41 


KR16-9806 
416 
356 
85,5 

80 
67 
-0,3 

II 

KR 16-9820 
420 
420 
100 

90 
76 
8,7 
13 


KR 16-9833 
412 
328 
79,6 

80 
73,5 
6,2 



KR 15-9808 
416 
84 
20,2 

60 
11,8 
-55,5 
-82 
III 

KR 15-9019 
412 
84 
20,3 

70 
20,3 
-47 
-70 
III 

KR 15-PYT 13-533 
412 
288 
69,9 

80 
62,8 
-4,5 
-7 
III 

KR 15-9825 
416 
308 
74 

90 
45,3 
-22 
-33 
III 

KR 15-PYT 13-516 
420 
44 
10,4 

75 
5,9 
-61,4 
-91 
III 
10 KR 16-9821 
416 
348 
83,6 

80 
66,8 
-0,5 
-1 
II 
11 Ғозғон 
412 
348 
84,4 

90 
73,5 
6,2 


12 KR 15-PYT 13-522 
416 
44 
10,5 

65 
10,6 
-56,7 
-84 
III 
13 KR 15-Fawwon-ir-30 
420 
292 
69,5 

80 
58,9 
-8,4 
-12 
III 
14 Ҳисорак 
408 
312 
76,5 

75 
67,4 
0,1 

II 
15 KR 16-9840 
412 
288 
69,9 

80 
60,7 
-6,6 
-10 
III 
16 KR 15-Fawwon-irr-52 
416 
84 
20,2 

60 
15,3 
-52 
-77 
III 
17 KR 15-PYT 13-521 
408 
44 
10,7 

70 
15,3 
-52 
-77 
III 
18 KR 15-YR-34 
416 
208 
50 

90 
50,1 
-17,2 
-26 
III 
19 KR 15-YR-6 
412 
208 
50,4 

80 
57,4 
-9,9 
-15 
III 
20 KR 15-PYT 13-970 
408 
184 
45 

70 
56,1 
-11,2 
-17 
III 
21 KR 15-9810 
412 
164 
39,8 

85 
64,9 
-2,4 
-4 
II 
22 Бунѐдкор 
408 
328 
80,4 

60 
70,7 
3,4 

II 
23 KR 15-9047 
404 
44 
10,8 

75 
19,2 
-48,1 
-71 
III 
24 KR 16-9826 
412 
208 
50,4 

80 
62,2 
-5,1 
-8 
III 
25 KR-15-Fawwon-irr-57 
416 
288 
69,2 

85 
77,6 
10,3 
15 

26 KR 15-9067 
412 
168 
40,7 

90 
59,4 
-7,9 
-12 
III 
27 KR 15-9062 
408 
304 
74,5 

90 
70 
2,7 

II 
28 KR 16-9825 
408 
308 
75,4 

90 
45,3 
-22 
-33 
III 
29 KR 15-9807 
416 
64 
15,3 

80 
29,9 
-37,4 
-56 
III 
30 Краснодарская-99 (ст) 
404 
324 
80,2 

80 
67,3 


II 
Тажрибада ўрганилган нав тизмаларнинг совуққа чидамлилик даражаси 3-9 балл, фоиз ҳисобида 
10.4-100 %, кўчатлар сони кузда 404-420 та, баҳорда 44-420 та эканлиги аниқланди. Андоза 
―Краснодарская-99‖ навида совуққа чидамлилик даражаси 9 балл, фоиз ҳисобида 80.2%, кўчатлар сони
кузда 404 та, баҳорда 324 тани, Бунѐдкор нави 9 балл, 80.4%, кузда 408 та, баҳорда 328 та, Ғозғон нави 9 
балл, 84.4%, кузда 412 та, баҳорда 348 та ҳамда KR 16-9821 9 9 балл, 83.6%, кузда 416 та, баҳорда 348 та, 


255 
KR16-9806 9 балл, 85.5%, кузда 416 та, баҳорда 356 та, KR 16-9820 9 балл, 100%, ва KR 15-PYT 13-805 
тизмалари совуққа чидамлилик даражаси 9 балл ва 100% эканлиги аниқланди. 
Ҳосилдорлик навнинг энг муҳим белгиси бўлиб, селекция муаммоларини ечишда асосий омил 
ҳисобланади.
Тадқиқот доирасида ўрганилган нав ва тизмаларнинг совуққа чидамлилик даражаси ҳосилдорлик 
юқори бўлишига катта таъсир кўрсатканлиги кузатилди. Тажрибада нав тизмаларнинг дон ҳосилдорлиги 
5.9-95.2 ц/га ни ташкил этди. Андоза ―Краснодарская-99‖ навида 67.3 ц/га, ўртача чидамли KR 15-9062 70 
ц/га, KR-15-Fawwon-irr-57 77.6 ц/га ни кузатилган бўлса, 5та савуқга чидамли тизмаларда дон 
ҳосилдорлиги андоза навдан юқори эканлиги аниқланди. Натижаларга кўра совуқга 100% чидамли KR 16-
9820 тизмада 76 ц/га, KR 15-PYT 13-805 тизмада 95.2 ц/га ни эканлиги аниқланди. Совуққа чидамлилик 
даражаси билан ҳосилдолик ўртасидаги боғлиқлик ўрганилганда r=0.89 ижобий коррелятив боғлиқлик 
борлиги аниқланди. Юқоридагилардан кўриниб турибдики, ўсимликнинг совуққа чидамлилик даражси 
баланд бўлиши ҳосилдорлик унсурларининг юқори бўлишига катта таъсир кўрсатди. 
Дон ҳосилдорлиги бўйича гурухларга ажратганимизда андоза навдан юқори бўлган 1 гурух нав ва 
тизмалар 5 тани, андоза навдан дон ҳосилдорлиги бўйича фарқ қилмаган 2 гурух нав ва тизмалар 7 тани, 
андоза навдан паст бўлган 3 гурух тизмалар 18 та эканлиги аниқланди. 
Дон ҳосилдорлиги ва совуққа чидамли бўлган KR 16-9820 ва KR 15-PYT 13-805 тизмалари Давлат 
нав синаш комиссиясига топширишга тавсия этиилди. 
Фойдаланилган адабиѐтлар 
1.
Braun, H.-J. 1997. Winter hardiness of bread wheats derived from spring x winter crosses. Acta 
Agronomica Hungarica 45(3):317-327. 
2.
Gusta, L.V., M.J. Burke, and N.J. Tyler. 1982. Factors influencing hardening and survival in 
winter wheat. In: P.H. Li, and A. Sakai (ed). Plant cold hardiness and freezing stress. Vol II. Academic Press, 
New York. pp. 23-40. 
 
КАФОЛАТЛАНГАН УРУҒЛИК ЧИГИТЛАР ОЛИШ УЧУН ИСТИҚБОЛЛИ
ЙЎНАЛИШНИ ТАНЛАШ 
 
А.Т.Росабоев, С.К.Вахобова 
Қишлоқ хўжалигини механизациялаш ва электрлаштириш ИТИ 
Маълумки, уруғлик чигитларни массаси, геометрик ўлчамлари ва зич-лиги бўйича саралаб экиш 
самарали натижалар беришига олимларнинг жуда кўп илмий-тадқиқот ва амалий ишлари бағишланган. 
Лекин, ҳозирги кунгача пахта селекцияси ва уруғчилиги билан шуғулланадиган олимлар ҳамда фер-мер 
хўжаликлари учун кафолатланган уруғлик чигит олиш имконини беради-ган бирон-бир қурилма тавсия 
қилинмаган. Шунинг учун пахта селекцияси ва уруғчилиги билан шуғулланадиган олимлар ҳамда фермер 
хўжаликлари бир чигитли пахталардан ажратиб олинган уруғлик чигитларни массасига боғлиқ равишда 
танлаб олишади. Уруғлик чигитларни массасига боғлиқ ра-вишда танлаш сифатли, биологик хоссалари 
бир-бирига яқин, лаборатория ва дала шароитидаги унувчанлиги ҳамда потенциал ҳосилдорлиги юқори 
бўлган сара уруғликлар олиш имконини бермайди. 
Тадқиқотлар натижалари шуни кўрсатдики, ҳосил шохларини ғўза-нинг қайси қисмида 
жойлашиши, шу жумладан, битта чаноқдаги пахта бў-лакларини шаклланиш шароитига боғлиқ равишда, 
чигитларнинг сифат кўр-саткичлари бир-биридан фарқ қилади [1]. Масалан, чаноқдаги пахта бўлакла-
рининг четида жойлашган чигитларнинг лаборатория шароитидаги унувчан-лиги 94-96 фоизни ташкил 
этган бўлса, иккинчи ва учинчи жуфтликда жой-лашган бир чигитли пахталардан олинган чигитларнинг 
унувчанлиги 98-100 фоизни ташкил этиб, ўсиш энергияси 70-74 фоиздан 82-84 фоизгача ошган. Олинган 
натижалар ва бошқа маълумотларга асосланиб, экиш учун энг яроқ-ли уруғлик сифатида чаноқдаги пахта 
бўлакларининг ўртасидан олинган чи-гитлардан фойдаланиш керак деган хулосага келинган. 
Айрим тадқиқотчилар бир чигитли пахталарнинг массаси билан чигит-лари ва толаларининг 
сифат кўрсаткичлари ўртасида тўғридан-тўғри узвий боғланиш борлигини аниқлашган [2]. Масалан, агар 
массаси 150 мг гача бўл-ган бир чигитли пахталардан олинган чигитларнинг 1000 донасини массаси 63 
граммни ташкил этиб, уларнинг пишганлиги 27/27 фоиз, толаларининг си-фати олтинчи саноат навига мос 
ҳамда пишиқлиги 2,4 граммга тенг бўлса, массаси 201-230 мг ли бир чигитли пахталарда бу кўрсаткичлар 
жуда юқори, яъни 1000 дона чигит массаси 133 грамм, пишганлиги 100/1 фоиз, толалари-нинг сифати 
юқори саноат навига мос ва пишиқлиги 5,0 граммга тенг бўлган. Олинган натижалар асосида, пахтани бир 
чигитли пахталарга ажратиб, мас-саси бўйича саралаш, ҳосил шохларининг қаерида пишиб етилиши ва 
терим муддатидан қатъий назар, юқори сифатли уруғлик чигитларт олиш имконини беради деган хулосага 
келинган. 
Юқорида қайд қилинганларни ҳисобга олиб, сифатли, биологик хосса-лари бир-бирига яқин, 


256 
лаборатория ва дала шароитидаги унувчанлиги ҳамда потенциал ҳосилдорлиги юқори бўлган сара уруғлик 
чигитлар олиш учун пахтани бир чигитли пахталарга ажратиб, толаларининг сифат кўрсаткичлари бўйича 
трибоэлектрик қурилма, яъни ишқаланиш натижасида вужудга кела-диган электр майдонида саралаш 
тавсия қилинган [3]. 
Ушбу қайд қилинган илмий-тадқиқот ишини ривожлантириш ҳамда ке-йинги йилларда эришилган 
илм-фан ва ишлаб чиқаришдаги ютуқларни ама-лиѐтга жорий этиш мақсадида, пахтани бир чигитли 
пахталарга ажратиб, то-лаларининг сифат кўрсаткичлари бўйича саралаб, кафолатланган уруғлик чи-
гитлар олиш учун канавкасимон иш органли кичик ҳажмдаги трибоэлектрик қурилмадан фойдаланишни 
тавсия қилаяпмиз. 
Расмда бир чигитли пахталарни толаларининг сифат кўрсаткичлари бў-йича саралаш учун тавсия 
қилинаѐтган канавкасимон иш органли трибоэлек-трик қурилманинг принципиал схемаси ва иш органи 
тасвирланган. 
а) 
б) 

Download 7,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   243   244   245   246   247   248   249   250   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish