Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалик вазирлиги андижон қишлоқ ХЎжалик институти


-расм.   Тупроқ юмшаткичга ўғитлаш аппаратини ўрнатиш



Download 2,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/63
Sana23.06.2022
Hajmi2,13 Mb.
#694240
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   63
Bog'liq
bogdorchilik va sabzavotchilik mashinalari

58-расм.
 
Тупроқ юмшаткичга ўғитлаш аппаратини ўрнатиш 
схемаси:
а — 
ѐн кўриниши; 
б 
— уст кўриниши; 
1
— ўғит миқдорлаш 
аппарати; 

— ўғит ўтказгич; 
3 — 
рамка; 

— юритувчи ғилдирак; 

— миқдорлагичнинг ҳаракат юритмаси; 

— кронштейн. 
Токларни кўмиш ва очиш машиналари
Республикамизнинг кўп туманларида қишки совуқлардан сақлаш 
мақсадида токларни тупроқ билан кўмиб қўйиш талаб қилинади. 
Эрта баҳорда эса, куртаклари уйғона бошлаганида уларни тупроқдан 
очиш керак бўлади. Бундай сермеҳнат ишларни ўта қисқа вақт ичида 
бажариш талаб қилинади. Шу сабабли, уларни машиналар ѐрдамида 
бажариш маъқуи бўлади. 
Машина билан кўмишдан олдин кераксиз новдалар қирқилиб, 
қолган ток новдалари шпалера симларидан ечиб олинади, тўдалаб 
бўлинади ва агрегат юритиладиган томонга энгаштирилиб ерга 
ѐтқизилади. Керак бўлса, қозиқлар қоқилиб, уларни бостириб ихчам 
кўринишга келтирилади. Шпалеранинг энг пастки симтемири 60 см 
дан пастроқ тортилган бўлса, уни бўшатиб, юқорироқдаги, яъни 
иккинчи қатордаги симтемир илинган илгакка илинтирилиб қўйлади. 
Шпалера симлари тагидаги ерга ѐтқизилган новдаларни тупроқ 
билан кўмадиган машиналар тури кўп. Улардан кенг тар қалганининг 
схемаси 59-расмда келтирилган. Машина рамаси иккита таянч 
ғилдираклари 
11
га қўндирилган бўлиб, унинг бўйлама брусларига 
ўнг ва чап томонга тупроқ ағдарадиган корпус 

лар ўрнатилган. 
Турли қатор кенглигига мослаш учун, брусларни рамага нисбатан 
буриб қўйиш имкони бор. Бруслар оралиғи кенгайтирилганида 
махсус параллелограммсимон механизм корпусни агрегатнинг 
ҳаракати йўналишига тўғри келадиган ҳолатини сақлаб қолади, акс 
ҳолда корпус тупроқни керакли томонга суриб бермасдан қўяди. 


- 73 - 
Ҳар бир корпус олдига шохларни ерга энгаштириб, уларни тупроқ 
билан тўлиқ кўмилгунича ерга босиб турадиган новда ѐтқизгич 7 
ўрнатилган. Юқоридаги схемада машина билан ерга ѐтқизилмаган ѐш 
новдаларни кўмиш жараѐни кўрсатилган. 
Машинага гидравлик тақсимлагич ўрнатилган бўлиб, унга 
тракторнинг гидравлик тизимидан катта босим остида мой узлуксиз 
келиб 
туради. 
Машинанинг 
технологик 
жараѐни 
қуйдагича 
бажарилади. Илгарилаб судралаѐтган машинанинг шох ѐт қизгичи ток 
новдаларини (олдиндан ерга ѐтқизилган бўлса ҳам) пастга босиб 
турган вақтда уларнинг устига тупроқ палахсасини корпус ағдариб 
ташлаб, кўмади. Шпалера устуни ѐки узум занги учратилса, унга 
машинанинг турткичи тегади ва орқа томонга бурила бошлайди. 
Гидротақсимлагичнинг турткичга уланган клапани очилиб, босим 
остидаги мойни гидросилиндр 

га юборади. Гидросилиндр шох 
ѐтқизгич билан корпусни тортиб, устундан узо қлаштиради. Корпус 
тўсиқдан ўтиб олганидан сўнг, пружина 2таъсирида дастлабки 
ҳолатига қайтган турткич гидротақсимлагич клапанини очиб, 
гидросилиндрни, яъни шох ѐтқизгич билан корпусларни олдинги 
жойга қайтаради. Шароитга қараб, шох ѐтқизгичнинг баландлиги 
ҳамда ѐн томонга бурилган ҳолатини ўзгартириш учун махсус 
тортқилар хизмат қилади. 
Ерта баҳорда кўмилган токларни тез очиш талаб қилинади. Тупроқ 
намлиги оптимал ҳолатга келганда кўмилган токни машина билан 
очиш мумкин. Токни тупроқдан очиш учун икки турдаги машинадан 
тузилган агрегат ишлатилади. 
 

Download 2,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish