Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети шералиев Абдусаид Шералиевич


Тур – чатишувчи жамоалар популяцияси, умумий генофонга мансуб, экологик бир хил авлод берувчи индивидлардир. Соф культура



Download 13,58 Mb.
bet67/109
Sana10.07.2022
Hajmi13,58 Mb.
#773211
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   109
Bog'liq
Бактнриология китоб

Турчатишувчи жамоалар популяцияси, умумий генофонга мансуб, экологик бир хил авлод берувчи индивидлардир.
Соф культура - индивиднинг биотипдан ажратилган ва лаборатория шароитида сақланадиган жамоаси. Бунга характерли белгилари аниқлангандан кейин ном берилади.
Штамм - турдан кейинги системали категория бўлиб, бир ёки бир неча белгилари билан ва ажратилган жойидан фарқ қилади.
Вариант - мунтазам бир ёки бир неча белгилари билан штаммдан фарқ қилади.
Фитопатоген бактерияларнинг морфологик белгилари қуйидагиларга: ҳужайра катта кичиклиги, ҳужайранинг шакли; ҳаракатланиш хусусияти, хивчинларининг сони ва жойланиши, спора ҳосил қилиши, Грамм усулида бўялиши кабилар киради.
Уларнинг культурал белгиларига сунъий озуқа муҳитида ўсишида колониясининг қиррасини шакли, ранги ва хажми киради.
Физиологик белгиларига: бактерияларнинг озиқа манбайига муносабати, озиқа таркибидаги (органик кислота, спирт, углевод, газ ва бошқалар) моддаларнинг ҳосил бўлиши, аниқ ўсимликка патогенлик ёки сапрофитлик муносабати киради.
Бактерияларни классификацияга солишда Н. А. Красильников (1949) М. В. Таринков (1966) хизматлари катта.
Бактерияларни классификацияга солишда морфологик ва физиологик хусусиятларига, культурал ва биохимик хусусияти, ҳужайра ўлчами, шакли, ҳаракати, хивчинларнинг шакли, спора ҳосил қилиши ва Грам бўйича ранг ҳосил қилиши эътиборга олинади.
Физиологик хусусиятларидан: озиқ моддаларга муносабати, модда алмашишидан ҳосил бўладиган моддалар таркиби (органик кислоталар, спирт, углеводлар, газлар), патогенлиги ва ўсимликларга муносабати ҳам муҳимдир.
Ҳозирги вақтда мавжуд илмий манбалардан «Определитель бактерий и актиномицетов» Н. А. Красильников (1949), «Определитель родов бактерий» В.Б.Скерман (1975), «Определитель бактерий» Д.Х.Берги (1984) каби асарларда бактерияларнинг систематикаси батафсил баён қилинган.
Патоген бактериялар сапрофитлардан келиб чиққан. Фитопатоген бактериялар филогенетик боғлиқлиги тўлиқ ўрганилмаган. Бактерияларнинг табиий системаси яратилмаган.
Мавжуд системалар асосида Дунёда мавжуд микроорганизмларнинг 3 та коллекция яратилган: 1. Американинг типовой культуралари коллекцияси (Роквилл. Мэриленд штати). 2. Типовой культураларнинг миллий коллекцияси (Лондон. Англия). 3. Россия фанлар Академияси микроорганизмлар коллекцияси (Москва). Ўзбекистонда Гинетика ва эксперементал биология илмий тадқиқот институтидаги ноёб фитопатоген микроорганизмлар коллекцияси фаолият кўрсатмоқда.
Бактериялар систематикаси масаласида олимлар фикр ва мулохазалари турличадир. Baсteria бўлими ядросиз организмлар бўлганлигидан Procaryota деб аталади. Бактерияларни классификация қилинаётганда уларнинг морфологик, физиологик, ўсиш хусусиятлари муҳим аҳамиятга эга бўлиб, шакли, катталиги, ҳаракати, хивчинлари, спора ҳосил қилиши, Грамм рангига бўялиши, колониясининг ранги ва ўлчамига, озиқа муҳитига бўлган муносабатига алоҳида эътибор берилади. Кўрсатилган белгиларга қараб бактериялар тартиб, оила, туркум ва турларга бўлинади.
Ҳозирги вақтда бактериологик тан олинган классификациялар қаторига 1974, 1986 йилларда чоп этилган Берги классификацияси ҳисобланади. Унга асосан бактериялар бўлими 19 та синфга бўлинган. Бу синфлар орасида кенг тарқалган Eubacteriales тартиби вакиллари орасида фитопатоген турлар кўпчиликни ташкил қилади (Билай,1988).
Секция-4 (граммусбат аэроб таёқчасимон ва кокклар)
Оила - Pseudomonadaceae
Туркум - Pseudomonas
Xanthomonas
Оила - Rhizobiaceae
Туркум - Agrobacterium
Оила - Acetobacteraceae
Туркум - Асеtobacter
Секция - 5 (факултатив анаэроб грамманфий таёқчасимон )
Оила - Enterobacteriaceae
Туркум - Erwinia
Pectobacterium
Cекция - 13
Оила - Bacillaceae
Туркум - Bacillus
Сlosteridium
Секция - 15 ва 17 (граммусбат)
Туркум - Arthrobacter
Curtobacterium
Rhodococcus
Clavibacter
Бактерияларнинг классификациясини яратиш борасида Н.А.Красильников, М.В. Горленко, Бердже ва бошқалар ҳам катта ҳисса қўшишган. Кўпчилик олимларнинг кўрсатмасига кўра, аниқ рационал система қуйидагичадир: Фитопатоген бактерияларнинг ҳаммаси Eubacteriales синфига таалуқли бўлиб, қуйидаги оилаларга бўлинади:
1. Mycobacteriaceae оиласи (Честер, 1901)ҳаракатсиз бактериялар (хивчинсиз).
1 - авлоди – Corynebacterium (Леман ва Нейман, 1896) – граммусбат бактериялар.
2 - авлод – Aplonobacterium (Смит, 1905, Гетевич, 1956) – грамманфий.

    1. Pseudomaceae оила (Вильсон ва бошқалар, 1917) – хивчинли бактериялар (тармоқланган).

  1. -авлод - Pseudomonas (Мигула,1900 ) бўялмаган ва кўринувчи бактериялар .

  2. авлод Xanthomonas (Доусон, 1939) – колониялари бўялган бактериялар.

    1. Bacteriaceae оиласи. (Кон, 1872) ҳаракатчан ва спора ҳосил қилувчи таёқчалар.

1.–авлод–Bacterium (Эринбергер, 1928) пектиназа ва протопектиназа ҳосил қилмайдиган, бўялмаган шакллари.
2.–авлод–Pectobacterium (Уолди, 1945) пектиназа ва протепекиназа ҳосил қилувчи, бўялмаган шакллари.
3 – авлоди–Chromobacterium (Бергонцини, 1881) – бўялган шакллари.

    1. Bacillaceae оиласи. (Фишер, 1895) ҳаракатчан бактериялар, спора ҳосил қилувчи таёқча.

1.–авлод – Bacillus (Кон, 1832) ҳужайралар спора ҳосил қилишда шишмайди ёки суст шишади.
2.–авлод – Clostridium (Празновский, 1880) ҳужайралар спора ҳосил қилишда шишади.

Download 13,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish