Ўзбекистон республикаси ќишлоќ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент ирригация ва мелиорация институти



Download 2,38 Mb.
bet7/14
Sana03.04.2022
Hajmi2,38 Mb.
#525722
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14
Bog'liq
Matematik modellashtirish

Назарий ќисм.
Эйлер усули. [a,b] кесмада
y’=f(x,y)
дифференциал тенгламанинг
y(a)=x0
бошланѓич шартни ќаноатлантирувчи ечимини топиш талаб этилсин.
Эйлер усулининг моҳияти [a,b] кесмани n та оралиќќа ажратамиз, яъни
xi=a+ih=xi-1+h, (x0=a)
нуќталарни ҳосил ќиламиз, бу ерда h=(b-a)/n
Функциянинг бу нуќталардаги ќийматларини ушбу формула

yi=yi-1+hf(xi-1,yi-1)
билан ҳисобланади.
Мисол. тенгламанинг [0,1] кесмада у(0)=1 бошланѓич шартни ќаноатлантирувчи ечимининг таќрибий ќийматлар жадвалини тузинг.
Ечиш. n=10, h=0,1 бўлсин. Ушбу формуладан
,
yi нинг ќийматлари топилади, i=1,10.

i

xi

yi

f(xi,yi)

f(xi,yi)h

0

0

1

0

0

1

0,1

1

0,05

0,005

2

0,2

1,005

0,1005

0,0100

3

0,3

1,0150

0,1522

0,0152

4

0,4

1,0303

0,2061

0,0206

5

0,5

1,0509

0,2627

0,0263

6

0,6

1,0772

0,3232

0,0323

7

0,7

1,1095

0,3883

0,0388

8

0,8

1,1483

0,4593

0,0459

9

0,9

1,1942

0,5374

0,0537

10

1,0

1,2479







Аниќ ечим: , , , , у(0)=1, С=1, , .
Дифференциал тенгламани Эйлер усулида ечиш учун Паскаль тилида тузилган дастурнинг кўриниши:
program eyler; uses crt;
var a,b,y:real; n:integer;
function f(x,y:real):real;
begin
f:=y-2*x*x+4*x-1 {f(x,y) функциясининг кўриниши}
end;
procedure eyler_1(a,b,y:real;n:integer);
var h,x:real; i:integer;
begin
h:=(b-a)/n;
x:=a;
writeln('x=',x:6:2,' y=',y:8:4);
for i:=1 to n do
begin
y:=f(x,y)*h+y;
x:=x+h;
writeln('x=',x:6:2,' y=',y:8:4);
end;
end;
begin
clrscr;
write('a='); read(a);
write('b='); read(b);
write('n='); read(n);
write('y0='); read(y);
eyler_1(a,b,y,n);
end.
Рунге-Кутта усули. Ушбу
(1)
оддий дифференциал тенгламалар системаси берилган бўлиб, унинг [a,b] оралиќдаги
y1(x0)=y10, y2(x0)=y20, …, yn(x0)=yn0 (2)
бошланѓич шартни ќаноатлантирувчи ечимини топиш талаб ќилинсин(x0=a).
Агар ва белгилашлар киритсак, (1) ва (2) ни ќуйидагича ёзишимиз мумкин.
Y’ = F(x,Y) (3)
Y(x0) = Y0 (4)
Бу ерда .
(3) тенгламалар системасининг (4) бошланѓич шартни ќаноатлантирувчи ечимини Рунге-Кутта усули ёрдамида топамиз. Бунинг учун xi=a+ih, Yi=F(xi), i=1,2,…,n белгилашларни киритиб, ќуйидаги ҳисоблашлар кетма-кетлиги бажарамиз:

(5)
Бу ерда h=(b-a)/n.
Бу ҳисоблашлар кетма­кетлиги i=1 дан n-1 гача такрорий равишда ҳисобланади, ва (5) тенгликда дифференциал тенгламанинг у=у(х) таќрибий ечимлари ҳосил бўлади.
Мисол. Ќуйидаги

дифференциал тенгламалар системасини

бошланѓич шартни ќаноатлантирувчи ечимини Рунге-Кутта усулидан фойдаланиб топинг (a=0, b=1, n=10 деб олинг).
Ечиш. Берилган Коши масаласи ушбу

аниќ ечимга эга. Масаланинг аниќ ва Рунге-Кутта усулига тузилган дастур ёрдамида топилган таќрибий ечимлари ќуйидаги жадвалда келтирилган.











аниќ ечим

таќрибий ечим

аниќ ечим

таќрибий ечим

0,0

-1.000000000

-1.000000000

1.000000000

1.000000000

0,1

-1.090000000

-1.090000000

0.890000000

0.889999166

0,2

-1.160000000

-1.160000084

0.760000000

0.759998408

0,3

-1.210000000

-1.210000253

0.610000000

0.609997710

0,4

-1.240000000

-1.240000511

0.440000000

0.439997058

0,5

-1.250000000

-1.250000862

0.250000000

0.249996438

0,6

-1.240000000

-1.240001315

0.040000000

0.039995840

0,7

-1.210000000

-1.210001877

-0.190000000

-0.190004750

0,8

-1.160000000

-1.160002561

-0.440000000

-0.440005343

0,9

-1.090000000

-1.090003380

-0.710000000

-0.710005952

1,0

-1.000000000

-1.000004350

-1.000000000

-1.000006587

Дифференциал тенгламалар системаси учун Коши масаласини Рунге-Кутта усулида ечиш учун Паскаль тилида тузилган дастурнинг кўриниши:




program rungi; uses crt;
const nurav=2;
type vector2=array[1..nurav] of real;
var
y0,y: vector2;
n,i,j:integer;
a,b,x0,x1,h:real;
procedure pv(x: real; y: vector2; var dy: vector2);
begin
dy[1]:=2*exp(-x)-y[1];
end;
procedure rungikytta(x: real; y0: vector2; var dy: vector2);
var v3,fc,fk1,fk2,fk3,fk4: vector2;
begin
pv(x,y0,fc);
for i:=1 to nurav do begin fk1[i]:=h*fc[i];
v3[i]:=y0[i]+0.5*fk1[i] end;
x:=x+0.5*h;
pv(x,v3,fc);
for i:=1 to nurav do begin fk2[i]:=h*fc[i];
v3[i]:=y0[i]+0.5*fk2[i] end;
pv(x,v3,fc);
for i:=1 to nurav do begin fk3[i]:=h*fc[i];
v3[i]:=y0[i]+fk3[i] end;
x:=x+0.5*h;
pv(x,v3,fc);
for i:=1 to nurav do begin fk4[i]:=h*fc[i];
dy[i]:=y0[i]+0.166666667*(fk1[i]+2*fk2[i]+2*fk3[i]+fk4[i]) end;
end;
begin clrscr;
write('a='); read(a);
write('b='); read(b);
write('n='); read(n);
h:=(b-a)/n;
x0:=a;
for i:=1 to nurav do
begin
write('y0[',i:1,']='); read(y0[i]);
end;
writeln; writeln;
write('x=',x0:5:2);
for i:=1 to nurav do write(' y[',i:1,']=',y0[i]:10:6);
writeln;
x1:=a;
for j:=1 to n do begin
rungikytta(x1,y0,y);
x1:=a+j*h;
write('x=',x1:5:2);
for i:=1 to nurav do write(' y[',i:1,']=',y[i]:10:6);
x0:=x1; y0:=y;
writeln;
end;
end.
Ишни бажариш тартиби:

  1. Берилган масаланинг ечиш алгоритмини блок-схема кўринишда тасвирлаш.

  2. Турбо-Паскаль муҳитида дастурни киритиш.

  3. Дастурни компьютер хотирасида саќлаш ва дастурдаги мавжуд хатоларни топиш ва уларни тўѓрилаш.

  4. Дастурни ишга тушириш ва масаланинг бошланѓич маълумотларини киритиб натижалар олиш.

  5. Олинган натижалар таҳлили асосида хулосалар ќилиш.

  6. Лаборатория ишини расмийлаштириш.



Назорат саволлари:

  1. Дифференциал тенгламага таъриф беринг.

  2. Дифференциал тенгламага тартиби ќандай аниќланади?

  3. Дифференциал тенглама учун бошланѓич шартлар ќандай берилади?

  4. Коши масаласи ќандай масала?

  5. Дифференциал тенгламалар ва уларнинг системасини ечишда Эйлер усули ва унинг алгоритми?

  6. Дифференциал тенгламалар ва уларнинг системасини ечишда Рунге-Кутта усули ва унинг алгоритми?



5-ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ


Мавзу: Чегаравий шартли оддий дифференциал тенгламаларни ечиш учун оддий прогонка ва дифференциал прогонка усуллари.
Керакли техник воситалар:
Шахсий компьютер.
Керакли дастурий воситалар:
Турбо Паскаль дастурлаш системаси ва оддий дифференциал тенгламалар учун чегаравий масалаларни таќрибий ечишга тузилган дастурлар.
Ишнинг маќсади: Талабаларни оддий дифференциал тенгламалари учун чегаравий масалаларни ечишга оддий прогонка ва дифференциал прогонка усуллари алгоритми билан таништириш ва унга Паскаль тилида тузилган дастурда ишлашга ўргатиш.


Топшириќ
1-масала. Ќуйидаги чегаравий масалаларни оддий прогонка усули ёрдамида ечинг.

1.





2.


3.





4.


5.





6.





7.





8.


9.





10.


11.





12.




13.





14.


15.








2-масала. Ќуйидаги чегаравий масалаларни дифференциал прогонка усули ёрдамида ечинг.

1.





2.


3.





4.


5.





6.


7.





8.


9.





10.


11.





12.


13.





14.


15.











Download 2,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish