Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети



Download 2,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet158/169
Sana23.02.2022
Hajmi2,97 Mb.
#142747
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   169
Bog'liq
Agroinjeneriyada ilmiy tadqiqot

Таянч тушунчалар: 
Машиналар ишончлилиги, уларнинг 
бузилиши ва ейилиши, субъектив ва объектив омиллар, 
конструктив, технологик ва эксплуатацион омиллар, уларни 
ошириш йыллари 
Мавзуни такрорлашга оид тест (синов) саволлари: 
1.Машиналарга таъсир этувчи субъектив ва объектив 
омиллар ёритилсин. Мисоллар келтирилсин. 
2. Машиналарнинг конструктив омилларини =андай 
тушунасиз. Мисоллар келтирилсин. 
3. 
Машиналарнинг 
конструктив 
омиллари 
таркиби 
ёритилсин ва мисоллар келтирилсин. 
4. Машиналарнинг эксплуатацион омиллари ёритилсин ва 
мисоллар келтирилсин. 
5. Машиналар ишончлилигини уларни лойиҳалаш, ясаш, 
фойдаланиш ва таъмирлаш жараёнида ошириш усуллари 
ёритилсин ва мисоллар келтирилсин. 
Фойдаланилган адабиётлар:
1. В.А.Анилович. Основы надежности сельскохозяйственной 
техники. - М.: МИИСП, 1973. 
2. А.И.Селиванов, Ю.Н.Артемьев. Теоретические основы 
ремонта и надежности сельскохозяйственной техники. - М.: Колос, 
1978, 248 с. 
3.В.И.Прейсман. Основы надежности сельскохозяйственной 
техники. - Киев -Донецк.: Высшая школа, 1979. 
4.Л.С.Ермолов. Повышение надежности сельскохозяйственной 
техники. М.: Колос, 1979. -255 с. 
5. Тошболтаев М., Рустамов Р., +абулов М. +ишло= 
хыжалигида щудудий фирмавий техник сервис системаси. – Т.: 
Фан, 2007. -182 б. 
7.4-мавзу: Лизинг тизимининг агросаноат мажмуасини кайта 
инновациялашдаги роли
Режа: 
1. 
Лизинг тушунчаси: лизинг объектлари ва субъектлари тўғрисида. 


281
2. 
Лизинг тизимининг агросаноат мажмуасини (АСМ) қайта 
нновациялашдаги роли: лизинг турлари ва шартномаси. 
3. 
Лизинг берувчи, олувчи ва сотувчининг хуқуқ ва мажбуриятлари. 
4. 
Лизинг субъектларининг жавобгарлиги. 
Лизинг инглизча сўз бўлиб, ижара муносабатларининг алоҳида 
тури ҳисобланади. Унда бир тараф (лизинг берувчи) иккинчи 
тарафнинг (лизинг олувчининг) топшириғига биноан учинчи 
тарафдан (сотувчидан) ҳақ эвазига эгалик қилиш ва фойдаланиш 
учун лизинг шартномасида белгиланган шартларда бериб қўйиш 
мақсадида мол-мулк (лизинг объектини, яъни техникаларни, 
машиналарни, ускуналарни, жиҳозларни ва ҳ.к) ни олади. Лизинг 
фаолияти бир қатор ривожланган давлатларда итисодий 
тараққиётнинг кичик ва ўрта бизнесни (ишбилармонларни) 
қўллаб - қувватлашнинг жуда муҳим ва самарали шакли ҳисобланади. 
Кўп давлатларда инвестициялар айнан лизинг операциялари 
орқали амалга оширилган ва ривожланган. 
Бугунга келиб хўжаликлар (дехқон, фермер, ширкат) ҳорижий 
мамлакатлардан узоқ мудатга кредитга янги техника ёки 
технологияларни олиб, тўловлардан қутилганидан кейин улар 
хўжаликда бутунлай фойдаланишга қолдирилмоқда. Бу лизинг 
хизматининг (тизимининг) афзаллиги ҳам айнан шундайдир. 
Ҳозирги даврда лизинг бўйича харажатлар умумий капитал 
қўйилмаларининг АҚШ 30%, Олмонияда 14%, Англия, 
Голландияда 12-14%, Дания, Норвегияда 8 -10 % ташкил 
этади. Лизинг тизимини Республикамизда ташкиллаштиришга 
ҳалақит берувчи бир қанча тўсиқлар мавжуд эди. Энди лизинг 
тўғрисида 
махсус 
қонун 
қабул 
қилинди. 
Бу 
тизим 
республикамизнинг турли ишлаб чиқариш соҳасида, жумладан, 
қишлоқ хўжалигида ҳам 2001 йилдан бошлаб кенг самарали жорий 
этилди.
Лизингни жорий қилишдан ҳосил бўладиган самара 
имкониятлари 1-расмда тасвирланган. Республикамиз қишлоқ хўжа-
лигида лизинг муносабатлари оқилона амалга оширилса, яқин 
келажакда янги техник-иқтисодий барқарорлик томон илгари 
силжишларга эришишимиз табиийдир. Лизинг келажакда маълум 
маънода инновацион сиёсатимизда ҳаракатлантирувчи куч бўла 
олишига 
ишонамиз. 
Ҳозир 
Республикамизда 
«Ўзбеклизингинтернешнл», «Ўзбеккейслизинг», «Ўзавиализинг» 


282
каби қатор лизинг компанияларига эгамиз. Бу янги қонун хорижий 
сармоялар ва лизинг компаниялари учун ҳуқуқий кафолат 
яратиши шуҳбасиздир. 

Download 2,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   169




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish