Ўзбекистон республикаси қишлоқ ХЎжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети



Download 1,07 Mb.
bet27/77
Sana08.04.2022
Hajmi1,07 Mb.
#537705
TuriДиссертация
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   77
Bog'liq
Дисс. Ж.Розиқов 14.03.2022 кафедрага (2)

2.1.1-жадвал.
Ўзбекистонда 2016-2021 йилларда ҳудудлар кесимида мева-сабзавот маҳсулотларини етиштириш кўрсаткичи1


Сабзавотлар - жами

Мевалар ва резаворлар - жами

2016й.

2017й.

2018й.

2019й.

2020й.

2021й.

2016й.

2017й.

2018й.

2019й.

2020й.

2021й.

Ўзбекистон
Республикаси

10184,0

10219,9

9760,3

10215,1

10431,4

10859,3

2612,9

2614,9

2706,2

2752,7

2812,6

2852,5

Қорақалпоғистон Республикаси

256,3

244,1

253,0

273,9

286,8

301,5

43,7

47,0

49,4

56,1

57,9

61,9

вилоятлар:

















Андижон

1 473,9

1 478,1

1570,9

1 596,9

1 611,1

1645,2

558,7

568,7

606,0

633,4

633,9

657,5

Бухоро

659,1

695,5

688,8

729,0

768,7

787,7

267,6

269,6

280,3

289,6

303,5

262,1

Жиззах

393,9

398,5

394,9

424,1

425,3

436,1

86,6

87,0

82,5

87,7

88,3

90,3

Қашқадарё

520,4

525,1

495,9

494,8

493,1

505,0

143,4

163,4

180,2

170,9

163,2

172,3

Навоий

258,7

265,6

279,2

284,6

291,3

304,2

97,1

98,3

97,8

99,1

103,6

105,9

Наманган

721,7

765,7

795,0

811,9

831,9

885,9

244,6

241,6

267,6

267,7

283,2

296,8

Самарқанд

1 767,9

1 786,5

1438,9

1 584,8

1 636,3

1749,7

379,2

385,0

334,0

334,8

345,8

359,1

Сурхондарё

966,8

1 013,4

914,0

971,9

1 013,6

1066,0

154,5

137,4

154,6

157,4

164,5

172,5

Сирдарё

296,7

302,8

270,5

300,9

309,1

321,0

43,7

43,8

39,3

39,3

40,3

42,6

Тошкент

1 372,1

1 239,2

1082,2

1 066,2

1 039,4

1055,5

109,9

102,9

142,3

130,8

115,6

107,5

Фарғона

867,2

874,2

1008,2

1 090,4

1 128,6

1185,2

336,6

323,6

324,0

333,9

364,3

369,8

Хоразм

629,3

631,2

568,8

585,7

596,2

616,3

147,3

146,6

148,2

152,0

148,5

154,2

Ўзбекистон Республикасида 2021 йилда 10859,3 тонна сабзавот маҳсулотлари етиштирилган бўлиб, 2016 йилга нисбатан 0,9 % га ошган. Етиштирилган сабзавот маҳсулотларининг юқори улуши Андижон (15 %), Самарқанд (15 %), Фарғона (11 %), Сурхондарё (9 %), Тошкент (9 %), Бухоро (7 %) вилоятлари томонидан етказиб бериши ҳамда соҳага алоҳида ёндошувнинг мажудлиги келтириб ўтилган.
Шунингдек, мевачилик тармоғида 2021 йилда 2852,5 тонна мева маҳсулотлари етиштирилган бўлиб, 2016 йилга нисбатан 0,9 % га ошган, бунда вилоятлар кесимида қарайдиган бўлсак, Андижон (22 %), Самарқанд (12 %), Фарғона (13 %), Наманган (10 %), Бухоро (9 %) вилоятлари асосий етиштирилган маҳсулотлардаги улуши юқори эканлиги ҳамда экспортга йўналтирилган тизимнинг мавжудлигини кўрсатиб беради.
Ўзбекистоннинг табиати, иқлим шароитлари, мавжуд ишчи кучи ресурсларидан ва географик жойлашувидан келиб чиққан ҳолда, мамлакат иқтисодиётининг юқори сифатли мева ва сабзавотлар етиштиришда йирик имкониятлари деярли камдан кам малакатда учрайди. Аммо, мавжуд салоҳият ва ундан самарали фойдаланиш – турли тушунча. Сўнгги йилларда мамлакат қишлоқ хўжалиги соҳасида бошқарув тизимини такомиллаштириш, давлат томонидан қўллаб-қувватлашнинг самарали механизмларини жорий этиш, кооперация муносабатларини йўлга қўйиш, замонавий ресурс тежамкор технологияларини жорий қилиш, қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари экспорти ҳажмини ошириш мақсадида қатор фармон ва қарорлар қабул қилинди. Шунга қарамасдан, жаҳон бозорида мева-сабзавот маҳсулотлари савдоси
205 миллиард АҚШ долларини ташкил этган бўлса, республиканинг мазкур бозордаги улуши бир фоизни ҳам ташкил этмаган. Мева-сабзавот маҳсулотларинг мамлакат экспорти таркибидаги улуши эса атиги 
7 фоизни ташкил қилади.
2.1.2-жадвал.
Республикада 2018-2021 йилларда мева-сабзавот маҳсулотлар экспорти географияси1



Давлатлар номи

2018 йил

2019 йил

2020 йил

2021 йил

минг тонна

млн.АҚШ доллари

улуши, %

минг тонна

млн.АҚШ доллари

улуши, %

минг тонна

млн.АҚШ доллари

улуши, %

минг тонна

млн.АҚШ доллари

улуши, %

1

Қозоғистон

598,1

392,3

44,3

556,4

283,0

23,4

625,1

251,4

24,9

631,6

196,5

20,5

2

Россия

238,9

166,3

18,8

245,1

160,6

13,3

355,2

255,4

25,3

396,0

291,8

30,5

3

Қирғизистон

89,9

80,3

9,1

127,0

320,0

26,5

136,8

181,1

18,0

131,9

116,7

12,2

4

Хитой

66,9

46,2

5,2

55,3

48,5

4,0

90,8

70,1

7,0

130,7

111,7

11,7

5

Покистон

29,8

22,2

2,5

76,2

78,8

6,5

48,5

75,5

7,5

32,3

63,3

6,6

6

Афғонистон

73,4

53,2

6,0

45,5

57,5

4,8

67,9

49,4

4,9

34,3

26,9

2,8

7

Туркия

23,5

25,1

2,8

65,2

101,8

8,4

14,4

19,4

1,9

15,2

22,5

2,4

8

Украина

15,1

9,0

1,0

56,3

37,3

3,1

27,5

15,3

1,5

31,2

15,2

1,6

9

Эрон

13,0

10,0

1,1

16,2

12,4

1,0

3,0

2,7

0,3

12,3

11,7

1,2

10

Ироқ

6,1

6,2

0,7

20,5

12,3

1,0

23,5

10,2

1,0

3,9

5,2

0,5

11

Туркманистон

11,6

5,7

0,6

27,5

9,7

0,8

21,5

10,7

1,1

27,7

9,9

1,0

12

Беларусия

8,5

7,7

0,9

14,3

10,6

0,9

13,4

10,4

1,0

15,0

11,0

1,2

13

БАА

9,5

7,5

0,8

8,5

9,5

0,8

3,1

4,4

0,4

5,3

7,3

0,8

14

Озарбайжон

4,3

4,9

0,6

6,5

7,3

0,6

5,4

6,2

0,6

9,7

11,6

1,2

15

Тожикистон

5,8

3,6

0,4

21,0

13,5

1,1

17,3

10,6

1,0

8,1

4,6

0,5

16

Германия

2,7

5,6

0,6

2,9

6,6

0,5

3,0

6,3

0,6

4,4

9,3

1,0

17

Ветнам

22,5

14,6

1,6

0,5

0,3

0,0

0,2

0,2

0,0

0,1

0,1

0,0

18

Грузия

4,9

3,2

0,4

10,0

4,4

0,4

8,7

5,5

0,5

7,3

5,0

0,5

19

Латвия

6,2

4,6

0,5

7,6

3,6

0,3

4,9

2,4

0,2

5,9

3,2

0,3

20

Бошқалар

18,3

17,7

2,0

46,0

30,0

2,5

14,7

21,3

2,1

18,8

33,8

3,5

Таҳлиллардан кўринадики Ўзбекистонда 2021 йилда 957,3 млн AҚШ доллари қийматли 1521,8 минг тоннадан зиёд мева-сабзавот экспорт қилинган. Бунда 2018 йилга нисбатан 305 млн AҚШ долларида ўсиш суръати кузатилиб, 6,2% га кўпайган. Мева-сабзавот маҳсулотларининг экспорт таркибига қаралса, 25,4 млн AҚШ долларига тенг 46,9 минг тонна сабзавот, шунингдек, 7,1 млн AҚШ доллари қийматидаги 8,8 минг тонна мева ва резаворлар экспорт қилинди. Мева-сабзавот маҳсулотларининг асосий экспорт бозорлари Қозоғистон, Хитой, Россия ҳамда Қирғизистон Республикалари ҳиссасига тўғри келган. Мамлакатимиз томонидан қишлоқ хўжалиги ва боғдорчиликни ривожлантиришга катта эътибор қаратилаётгани боис, экспорт қилинаётган мева-сабзавот маҳсулотларининг улуши 5,9% ни ташкил этди. Мева-сабзавот маҳсулотлари экспортининг қиймат жиҳатидан энг катта ҳажми Қозоғистон Республикасига тўғри келади (мева-сабзавот экспорти умумий ҳажмининг 20,5 фоизи), бу Aфғонистон Республикасига экспорт ҳажмидан 9,7 баравар кўплигини кўришимиз мумкин.
Йилдан йилга соҳага бўлган эътиборнинг ортиши натижасида 2021 йилда мева-сабзавотчилик кластерларининг сони 146 тадан ортиқни ташкил этиб, мева-сабзавот етиштириш ҳажми 913596 минг тоннадан ошди. (2.1.3-расм)


Download 1,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish