Ўзбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я р. М. Махмудов, Б. Н. Сирлиев


-§ Хотиранинг психологик тавсифи ва педагогик жараёнда уни



Download 0,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/75
Sana29.01.2023
Hajmi0,8 Mb.
#904918
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   75
Bog'liq
академия пед психология

 
2-§ Хотиранинг психологик тавсифи ва педагогик жараёнда уни 
шакллантириш йўл-йўриқлари
Касбий фаолият шахсдан жуда кўп билимлар ва малакани талаб қилади. 
Нима учун у ѐки бу касбни танлаганини англаб етган шахс (мотивлар 


97 
муаммоси), энди ўз фаолияти ва қобилиятини бошқара билиши ва ўз устида 
муттасил ишлаб, малакасини орттириб бориши шарт. 
Касбий билимдонлик 
шахс умумий маданиятининг йўналиши бўлиб, унинг фақат касбига тааллуқли 
бўлган билим ва шу билимларнинг ҳосил бўлиш йўллари ва малакаларни 
такомиллашувини таъминловчи психологик жараѐнлар ва холатларни билишни 
ҳам тақозо этади. Бу психологияда билиш жараѐнлари ва уларнинг моҳияти ва 
кечишини билиш демакдир.
Маълумки, одамлар бир-бирларидан кўп жиҳатлари билан фарқ 
қиладилар. Масалан, айрим шахслар кўрган-кечирганларини жуда яхши эсда 
олиб қолиб, керак вақтда аниқ эсга тушира оладилар. Баъзилар кўзи билан 
кўрган ҳар қандай объектни майда тавсилотларигача баѐн этиш қобилиятига 
эга. Яна бошқа бировлар эшитган нарсалари хусусида аниқроқ фикрлайдилар, 
кимдир содда, равон тилга ўз ҳис-туйғуларини баѐн эта олса, бошқалар ҳар бир 
воқеага албатта, фантазия элементларини қўшишга мойил бўладилар. Демак, 
одамларнинг ташқи оламдан оладиган таассуротлари ва уларни онгда 
тартиблаштириш қобилияти ҳар хил бўлади. Иккинчи томондан, шундай касб- 
корлар борки, у шахсдаги у ѐки бу сифатларнинг такомиллашиб боришига 
имкон беради. Масалан, йирик автоматик бошқарув тизимларида ишлайдиган 
оператор ўз диққатини ҳар қандай майда ўзргаришларга ҳам қаратишга ўрганса, 
конструктор мавҳум математик ҳисоб-китобларга уста бўлади. Иқтисодчи - 
молиячи пулнинг ҳар бир тийинидан фойда олишга ўрганса, шоир табиатан 
барча ходиса ва воқеаларни бадиий бўѐқларда, ўзига хос идрок қилишга мойил 
бўлади. Демак, одамнинг ташқи олам хосса ва хусусиятларини онгида акс 
эттириши унинг иқтидори ўсиши ва касбий малакасининг ривожланганлигига 
боғлиқ тарзда кечади. Ша боис онгнинг муҳим акс эттириш шакллари бўлмиш 
билиш жараѐнлари - идрок, сезги, хотира, диққат, тафаккур, ирода ва 
ҳиссиѐтларнинг инсон ҳаѐти ва касбий камолатидаги ролига тўхтаб ўтамиз. Бу 
жараѐнлар инсонга жуда яқин ва таниш. Чунки ҳар бир шахс атрофдаги нарса 
ва ҳодисаларни алоҳида ҳолдаги ҳамда яхлит хусусиятларини билади. Бу нарса 
ва ходисалар ҳар бир алоҳида шароитда ўзига хос ҳиссий кечинмаларни 


98 
келтириб чиқариши маълум. Масалан, қорин оч бўлганда, овқатга бўлган 
талабнинг ҳақиқатан ҳам бор ѐки йўқлигини ҳеч ким бошқа бировдан 
сўрамайди. Ёки китоб мутоала қилаѐтган шахс ҳақида ҳам шу фикрни айтиш 
мумкин. Бундай ишлар ўз-ўзидан табиий жараѐнлардай кечаверади. Яна бир 
мисол, имтиҳон пайтида кечаси билан мутолаа қилиб, ўрганиб чиққан 
материални ўқитувчи олдида эслай олмасликнинг сабаби кўпчиликни 
қизиқтириши ва у ―хотирам устида ишлашим керак‖ деган хулосага келиши 
мумкин.
Дарҳақиқат, билиш ҳам маълум маънода бошқариладиган жараѐн бўлиб, 
агар киши ўз имкониятларини кенгайтириш ѐки иқтидор даражасини 
орттирмоқчи бўлса, бу жараѐнларга оид маълум қоидалар ва хусусиятларни 
билиб олиши керак.

Download 0,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish