Ўзбекистон Республикаси Фуқаро муҳофазаси институти


а ) ҳамда, Хиндистон  литосферик плитаси жисмининг А-А 1 ( б



Download 5,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/95
Sana23.05.2022
Hajmi5,47 Mb.
#608124
TuriСеминар
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   95
Bog'liq
EUDJvJlDKe6IiCQWv470U6hJ92nYbxgnUc5Z9EiD

а
) ҳамда, Хиндистон 
литосферик плитаси жисмининг А-А
1
(
б
) ва В-В
1
(
в
) профиллар бўйича кесими. 
Помир – Панжоб синтаксиси структуралари плани В.С.Буртман 2013 дан 
олинган. [4] 
1-сурилмалар(надвиги); 
2- 
силжишлар(сдвиги); 

– 
бурма 
структураларнинг ўқ чизиқлари; 4 –Океаник сутуралар Шиок(I ) и Бангонг(II ) 
бор даврининг, Инд – Цангпо(III) палеоген даврининг. Узулишлар: 1 –Жанубий - 
Хиссор, 2 – Вахш – Олой орти, 3 – Дарвоз, 4 – Қоракўл, 5 – Момиқ, 6 – Танимас, 
7 – Рушан – Пшарт, 8 – Албурс – Мормул, 9 – Андараб, 10 – Бандитуркестон, 
11- Герируд(Хирот), 12 – Зебак – Мунджан, 13 – Пандшер, 14 – Чаман, 15 – 
Памир – Қорақорум. 5 – 9, –мантия зилзилаларининг 100км, 150км,200км, 
250км ва 300км изочуқурликларга монанд содир бўлиш чегаралари; бўялган 
бўлаклар – Хиндистон плитаси жисмининг профиллар бўйича кесими.
 
Малумотларга кўра бундан тахминан 30 миллион йиллар илгари 
нисбатан қаттиқроқ бўлган Хиндистон литосферик плитасининг шимолий учи 


38 
Евроосиё билан тўқнашади. Тўқнашув жараёни қалинлиги 100-120 км бўлган 
Ернинг литосферик қатлами кесимида содир бўлиб, аввалига қатламларнинг 
юза қисмида тўқнашуви-
коллизия
туфайли тоғ бурмалари шаклланади (расм 
3б). Кейинчалик литосферик плиталарни харакатлантираётган кучларнинг 
давомийлиги (доимий таъсири) туфайли Хиндистон плитасининг тиғсимон 
шимолий - ғарбий учи ва шунга мос равишда Евроосиёнинг у билан тўқнашган 
бўлаги ернинг ичкари томонига қараб бурилади. Икки томон қатламларининг 
бир бирига ишқаланиши 250 ÷300 км чуқурликкача давом этади. Хиндистон 
литосферасини нисбатан қаттиқлиги, ўткир бурчак остида тўқнашуви ва 
массасининг сезиларли даражада камлиги уни тўқнашувдан сўнг Евроосиё 
остига киришга мажбур қилади, яъни 
субдукция 
холати содир бўлади (расм 3 
а).
Хиндистон литосферасининг хар бир ҳаракати уни Евроосиё билан 
тўқнашган юзаларида ишқаланиш, емирилиш ва деформацияланиш каби, 
геодинамик жараёнларни, хусусан зилзилаларни вужудга келтиради. Худди 
шундай жараёнлар Евроосиё литосферасининг мутаносиб ҳаракатида ҳам 
кузатилади. 3

Download 5,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish