Ўзбекистон республикаси давлат статистика қЎмитаси кадрлар малакасини ошириш ва статистик



Download 0,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/15
Sana18.07.2022
Hajmi0,6 Mb.
#819320
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
2 5269365968097776974

Иерархик 
таснифлаш
-бирликларнинг 
бир-бирига 
буйсунган 
ҳолда 
таснифларини тузиш демак. 
Код
-бу таснифлаш гуруҳлари ва объектларини белгилаш учун қабул қилинган 
шартли нишон ёки аломатлар туплами. У объект номи ўрнини босади ва уни 
идентификациялаш 
(таснифлашдаги 
ўрнини 
қайси 
тасниф 
гуруҳига 
мансублигини аниқлаш) воситаси бўлиб хизмат қилади.Ҳодиса ва объектларни 
маълум синф ва гуруҳларга мансублигини белгилаш учун таснифлагичга 
батафсил йўриқномалар ва луғатлар берилади. 
Номенклатурада таснифлагичга
қўшимчалар киритилади ва у ҳар тарафлама 
батафсиллаштирилади. 
Фасет-
ҳар бир тасниф бирликларини номма-ном ёзиб чиқиш рўйхати 
Номенклатура
-бу объектлар ва уларнинг гуруҳларини стандарт шаклдаги 
рўйхатидир (саноқномаси). Масалан, ташқи иқдисодий фаолият товар 
номенклатурасида ташқи савдо объекти бўладиган товар ва хизматлар уларнинг 
гуруҳлари ва турлари бўйича батафсил номма-ном кўрсатилади.Таснифлаш 
одатда атрибутив белгилар асосида тузилади ва барқарорлик ҳислатига эга бўлиб, 
узоқ, муддат давомида хизмат қилади. У фасет ёки иерархик (поғонавий тузилма) 
усули ёки иккала усул бирикмаси ёрдамида барпо этилади. Шу жиҳатдан 
таснифлагичларни фасет ёки иерархик тузилма турларига ажратиш мумкин. 
Фасет
-(фр. Facette) 
сўзи луғавий жиҳатдан бирор нарсанинг, масалан геометрик 
шакл, ойна ва ҳоказо қиррасини англатади. 

Таснифлашда бу сўз рўйхат, маълум тартибда номма-ном санаш маънога 
эга.
Ҳар бир фасет таснифлаш объектларини бир белги асосида кетма-кетлик 
тартибида санаб чиқиш йўли билан тузилади. Агарда объект мустақил, қатъий 
узаро боғланишга эга бўлмаган фасетлар (рўйхатлар) туплами ёрдамида 
тасвирланса, у ҳолда айрим фасетлардан турли масалаларни ечиш учун 
фойдаланиш 
мумкин. 
Фасет 
шаклида 
тузилган 
таснифлашга 
дунё 
мамлакатларини ҳалқаро стандарт таснифланиши мисол бўла олади.

Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish