Ўзбекистон республикаси бош прокуратура академияси коррупцияга қарши курашиш илмий-таълим маркази



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/92
Sana25.02.2022
Hajmi0,89 Mb.
#275126
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   92
Bog'liq
bZ-e7JU7wK9JzRDh vxsEVaPgO6Z JMotYXHC0bzeK-zMXiu

Тенглик принципи 
Суд мажлисларида барча тарафлар учун тенг муомала ва муносабат таъминланиши судья 
ўз мажбуриятларини лозим даражада амалга оширишида муҳим аҳамиятга эга.
Судья жамиятнинг хилма-хиллигини ва кўплаб манбалардан, шу жумладан ирқий мансублиги, 
терисининг ранги, жинси, дини, миллий келиб чиқиши, табақаси, меҳнатга лаёқатли-
лаёқатсизлиги, ёши, оилавий аҳволи, шаҳвоний мойиллиги, ижтимоий ва иқтисодий мавқеи ҳамда 
шунга ўхшаш бошқа сабаблардан (ишга тегишли бўлмаган асослардан) келиб чиқадиган 
тафовутни чуқур англаши ва тушуниши керак. 
Судьялик мажбуриятларини бажараётганда судья ишга тегишли бўлмаган сабабларга амал 
қилиб, ўз сўзи ва хулқи-атвори билан ҳар қандай шахсга ёки шахслар гуруҳига нисбатан 
ғаразгўйлик ёхуд олдиндан инониб хулоса чиқариш ҳолларини намоён этмаслиги керак. 
Судья судлов вазифаларини барча шахсларнинг, шу жумладан судлов ишидаги тарафларнинг, 
гувоҳларнинг, адвокатларнинг, суд ходимларининг ва суд таркиби бўйича ҳамкасабаларининг 
манфаатларини талаб даражасида инобатга олган ҳолда, ишга алоқаси бўлмаган, судлов 
вазифаларини лозим даражада амалга ошириш учун аҳамиятсизроқ асослардан келиб чиққан ҳолда 
- тафовутга бормай адо этади.
Судья суд ходимлари ёки судьянинг таъсири остидаги, унинг бўйсунувидаги ёки унинг 
назоратидаги бошқа шахслар суд томонидан кўрилаётган иш бўйича, мазкур шахсларга тааллуқли 
бўлмаган ҳар қандай асосларда табақалашган (дифференциал) тарзда ёндашувда бўлишларига 
онгли равишда йўл қўймаслиги лозим.
Судья суд муҳокамасида иштирок этаётган адвокатлардан ишга тегишли бўлмаган асослардан 
келиб чиқиб ўз сўзи ёки хулқи-атвори билан ғаразгўйлик ёки олдиндан инониб хулоса чиқариш 
ҳолларини намоён этишдан тийилишни талаб қилади, бундан суд муҳокамаси предмети учун 
ҳуқуқий аҳамиятга молик ва қонунан оқланиши мумкин бўлган ҳоллар мустасно.
Компетентлик ва интилувчанлик принципи 

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish