Ўзбекистон республикаси банк-молия академияси


Панель моделида ишлатиладиган ўзгарувчилар-



Download 5,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/114
Sana22.02.2022
Hajmi5,8 Mb.
#98335
TuriМонография
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   114
Bog'liq
kitob 001

Панель моделида ишлатиладиган ўзгарувчилар-
нинг тасвирий статистикаси
94
Ўзгарув-
чилар
Кузатувлар
Ўзгарув-
чиларнинг 
ўртачаси
Стандарт 
четланиш
Ўзгарув-
чиларнинг 
минимум 
нуқтаси
Ўзгарув-
чиларнинг 
максимум 
нуқтаси
ln_as
120
24,4706
242,1604
21,5710
29,2226
ln_cr
120
21,3872
394,6960
17,7090
27,6497
ln_lm
120
23,5805
258,4179
20,8719
29,2017
ln_nc
120
4,1218
31,7083
2,6390
5,7365
ln_ar
120
2,7127
1,0399
2,4025
2,9519
ln_nb
120
4,1192
14,4679
3,5263
5,1179
Жадвалдаги панель маълумотлари асосида ўзгарув-
чиларнинг тасвирий статистикасидан АТ “Алоқабанк” 
филиаллари активлар қиймати (ln_as) ўртача тебраниши 
24,4706 бандни ташкил этса, мазкур ўзгарувчининг мак-
симум нуқтаси 29,2226 бандни, минимум нуқтаси 21,5710 
бандни, стандарт четланиш эса 242,1604 бандни ташкил 
этганлигини кўришимиз мумкин.
Бу эса, АТ “Алоқабанк” филиаллари активларнинг қий-
мати қай даражада волатилиги кўрсатади. Капиталла-
шув даражаси эса (ln_cr) тасвирий статистикада таҳлил 
қиладиган бўлсак, ўртача тебраниш кўрсаткичи 21,3872 
бандни, максимум нуқтаси 27,6497 бандни, минимум 
нуқтаси 17,7090 бандни ташкил этиб, стандарт четлани-
ши эса, 394,6960 бандни ташкил этганлигини кўришимиз 
мумкин. Бундан кўриниб турибдики, банк филиаллари 
капиталлашувининг ўсиш ҳажми юқори ўсиш эканлиги-
94
“Алоқабанк” АТБ маълумотлари асосида Eviews-9.0 дастури ёрда-
мида муаллиф томонидан тайёрланган.


140
Ҳасан Ўткирович Раҳматов
дан далолат беради. Қолган ўзгарувчилар ҳисобланган 
асосий дебит айланмаси базавий ҳисоблаш миқдоридан 
5000 баробаридан юқори бўлган мижозлар сони (ln_nc) 
ва ҳудудлардаги рақобатчи банклар сони (ln_nb) ҳам 
стандарт четланиши 10 ва 35 оралиқдаги бандни ташкил 
қилган бўлиб, ушбу ўзгарувчиларнинг волатилиги юқори 
эканлигидан далолат беради.
Ҳудудлар кесимида филиаллари кредитининг ўртача 
фоиз ставкаси (ln_ar) ўзгарувчи эса, ўзгарувчилар ичида 
стандарт четланиши 1,0399 бандни ташкил этган бўлиб, 
волатилиги паст даражада ҳисобланади. Ушбу ўзгарувчи-
нинг ўртача тебраниш 2,7127 бандни ташкил этган бўл-
са, максимум нуқтаси 2,9519 бандни, минимум нуқтаси 
2,4025 бандни ташкил этди. Бундан кўриниб турибдики, 
мазкур ўзгарувчи коэффициентнинг тебраниши юқори 
эканлигидан далолат беради.
Ўзгарувчиларнинг тасвирий статистикаси таҳлили-
ни амалга оширганимиздан кейин панель маълумотла-
ри асосида корреляцион матрицани амалга оширамиз. 
Чунки тадқиқотимизда панель маълумотлар асосида кўп 
омилли чизиқли функция шакллантирилади. Бироқ кўп 
омилли функцияни шакллантиришда эрксиз ўзгарувчи-
лар орасида қандайдир даражада корреляция мавжуд 
бўлиб, бу эса мультиколлиниарлик
95
муаммосини келти-
риб чиқаради. Натижада эрксиз ўзгарувчига асосий таъ-
сир қилувчи эркли ўзгарувчининг таъсири йўқолишига 
олиб келади.
Шундан келиб чиққан ҳолда, мультиколлиниарлик 
муам мосини ҳал қилиш мақсадида танлаган ўзгарувчи-
ларнинг корреляцион матрицасини туздик, мазкур кор-
реляцион матрица қуйидаги жадвалда ўз ифодасини 
топ ган (3.13-жадвал).
95
https://translate.academic.ru/multicollinearity/en/ru/. Регрессион 
таҳлилда икки ва ундан ортиқ мустақил (боғлиқ бўлмаган) ўзгарувчи-
лар ўртасида юқори корреляциядир.


141
Ҳасан Ўткирович Раҳматов
Жадвалдаги корреляцион матрицадан кўриниб ту-
рибдики, ўзгарувчилар ўртасида мультиколлиниарли 
муаммоси мавжуд. Кўп омилли регрессия моделининг 
назариясидан келиб чиққан ҳолда, мультиколлиниарлик 
муаммоси қуйидаги тарзда аниқланади. Корреляцион 
матрица жадвали шуни кўрсатадики, ln_nc ўзгарувчининг 
корреляция коэффициенти 0,8502 бўлиши, кўп омилли 
регрессия моделини стандарт хатолик кўрсаткичи ортиб 
кетишига олиб келади. 
3.13­жадвал

Download 5,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish