Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси тошкент автомобил йўлларини лойихалаш, қуриш ва эксплуатацияси институти


Харакатга қаршилик кучлари ва уларни енгишга сарф бўладиган қувват



Download 0,78 Mb.
bet3/11
Sana23.02.2022
Hajmi0,78 Mb.
#169524
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
2 5199894489832885010

Харакатга қаршилик кучлари ва уларни енгишга сарф бўладиган қувват.

Ишдан кўзланган мақсад: Автомобилга таъсир қилувчи кучларни ва уларни енгиш учун сарф бўладиган қувватларни ўрганиш ва масалалр ечиш.


Керакли асбоблар: Чизғич, қалам, резина ва калькулятор, 4 хонали жадвал


Машғулотни бажариш тартиби


[1] ўқув қўлланмасидан фойдаланиб 38…59 масалалар ечиш. [2] масалалар тўплами китобидан 90...95 ва 100...105 масалаларни ечиш.


Масаларни ечиш учун асосий формулалар.


Бирламчи маълумотлар.
Харакатланаётган хар бир автомобил умумий холда бир канча каршиликларга дуч келади, уларни енгиш учун қувват сарф булда.
Умумий холда автомобилга тўртта қаршилик кучи таъсир этади:

  1. Баландликка чиқишга қаршилик кучи - Pn

  2. Ғилдирашга қаршилик кучи – Pf

  3. Хавонинг қаршилик кучи - Pb

  4. Инерция кучи – Pи

Автомобил шу қаршилик кучларни енгандан сўнг, маълум бир тезликда харакатланади ва иш бажаради. Бу қаршилик кучларини енгишга қувват сарф бўлади. Шунинг учун ғилдиракка олиб келинган қувват, сарф бўлаётган қувватдан катта ёки тенг бўлиши лозим.

  1. Баландликка чиқишга қаршилик кучи - Pn

Pn= Ga·Sinα = Ma·g·Sinα ; H (27)

Бу ерда: Ga – автомобилнинг огирлиги, Н


α – киялик бурчаги, град
Maавтомобил массаси
g – жисмнинг эркин тушиш тезланиши, м/с2



  1. Ғилдирашга қаршилик кучи – Pf

Pf = Ga·f·cosα =Ma·g·f·cosα, H (28)

Бу ерда: f – ғилдирашга қаршилик коэффициенти,





  1. Йўлнинг умумий қаршилик кучи - Pψ

Pψ= Ga·ψ= Ma·g·ψ, H (29)

  1. Йўлнинг умумий қаршилик коэффициенти.

Ψ= f·cosα + Sinα (30)

  1. Хавонинг қаршилик кучи - Pb

Pв=KF· (Va±Vш)2 , Н (31)
бу ерда: K = хаво каршилик коэффициенти,
F = автомобилнинг олд юзаси
Vш = шамолнинг тезлиги, м/с
Агар Vш = 0 булса, у холда
Pв=KF· Va2 = W·Va2 H (32)

  1. Инерция кучи – Pи

Pи=Ma·ja·δ (33)
Бу ерда: ja – автомобилнинг тезланиши, м/с2
δ – айланиб харакатланувчи массалар инерция кучини хисобга олувчи коэффициент.
δ = 1,04+0,04·U2кп

  1. Баландликка чикишга каршилик кучини енгишга сарф буладиган кувват – Nu

; кВт (34)

  1. Ғилдирашга қаршилик кучини енгишга сарф бўладиган қувват – Nf

; кВт (35)

  1. Йўлнинг умумий қаршилик кучини енгишга сарф бўладиган қувват - Nψ

; кВт (36)

  1. Хаво қаршилик кучини енгишга сарф бўладиган қувват – Nb

; кВт (37)

  1. Инеция кучини енгишга сарф бўладиган қувват - Nи

; кВт (38)

Масалалар ечиш услуби.


Масала.
Массаси 2000 кг бўлган автомобил 10 км/соат тезликда баландликка ўзгармас тезлик билан юқори тезликда чиқаётганда 19кВт, паст тезлида чиқаётганда 30кВт қувват сарқлайди. Автомобил хар бир узатмада чиқа олиши мумкин бўлган йўлнинг қиялик бурчаги аниқлансин.


Ечиш.
Берилган қийматларни ёзиб оламиз


Ma = 2000 кг
Va = 10 км/соат
Nn юқори= 19кВт
Nn паст= 30кВт
α юқори= ?
α паст= ?



  1. Автомобилнинг тезлигини км/соат дан м/с га утказамиз. Бунинг учун:

м/с га тенг
Шунинг учун: км/соат дан м/с га утиш учун 3,6 га буламиз; м/с дан км/соат га утиш учун 3,6 га купайтирамиз.
Va = 10 км/соат : 3,6 = 2,77 м/с

  1. Автомобилнинг юкори узатмада чика оладиган йулнинг киялигини аниклаймиз. Бунинг учун (34) формуладан фойдаланамиз.

: бу формуладан sinα ни аниклаймиз



урнига куямиз:


  1. Автомобил пастки узатмада чика оладиган йулнинг киялигини аниклаймиз. Бунинг учун (34) формуладан фойдаланамиз.


Урнига куямиз:

Масала.
Массаси 2т булган автомобил узгармас 80 км/соат тезлик билан тугри узатмада харакатланмокда. Етакчи гилдиракдаги тотиш кучи 1кН. Агар йулнинг умумий каршилик коэффициенти 0,04 га тенг булса, автомобилнинг хаво каршилигини енгиш омили аниклансин?


Ечиш.
Берилган кийматларни ёзиб оламиз.


Ма = 2т = 2000кг
Va=80км/соат : 3,6 = 22,222 м/с
Uкп=1
Рт=1 кН = 1000 Н
Ψ = 0,04
KF = ?

  1. Етакчи гилдиракдаги тортиш кучи, автомобилнинг харакатига каршилик киладиган кучларга сарфланади, шунинг учун:

Ртψb

  1. Бу кучларни урнига куямиз.

Рт = Ма · g · ψ + KF·Va2
Сон кийматларини куямиз:
1000=2000·9,81·0,04+KF·22,2222 бундан KF ни аниклаймиз:
KF·22,2222 = 1000-2000·9,81·0,04 ёки
493,817 · KF = 215,2; бундан

4 – машғулот



Download 0,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish