Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларни ривожлантириш вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети


қоидалар (протоколлар) бўйича ишлайдиган  тармоқларни бирлаштиради. Турли қоидаларни мослаштириш учун  шлюзлар



Download 14,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/230
Sana19.04.2022
Hajmi14,5 Mb.
#563572
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   230
Bog'liq
internet tarmoqlari va xizmatlari yangi pedagogik texnologiyaga asoslangan (1)

қоидалар
(протоколлар) бўйича ишлайдиган 
тармоқларни бирлаштиради. Турли қоидаларни мослаштириш учун 
шлюзлар
(махсус компьютерлар) қўлланади. 
Интернет тармоғида протоколларни 2 тури мавжуд – базавий ва 
амалий. Базавий протоколлар (TCP/IP) маълумотларни тармоқ бўйича физик 
жўнатилишига жавоб беради. Амалий протоколлар – махсуслаштирилган 
хизматлар ишлашига жавоб беради, масалан (http – гипертекстли хабарларни 
узатиш протоколи, ftp – файлларни узатиш протоколи). 
TCP/IP базасидаги Интернетнинг мижоз/сервер муҳитида, сервер 
амалий даража (сатх) протоколини ҳисобга олиб портларни белгилайди, у 
мижоз сатхида бажарилади. Порт номери – бу 0 дан 65 536 гача диапазондаги 
16-битли катталикдир. 
Умум маълум портлар тизим жараёнларида ёки амалий дастурларда 


29 
ишлатилади. Улар 0дан 1 023 гача диапозондаги сонлар билан номерланади. 
Мисол, порт 25- SMTP протоколи (Почталарни узатишнинг оддий 
протоколи), порт 80 - HTTP протоколи. 
2.4- расм. Ўрнашган жой ва функциялар. 
Браузер (browser ) – (ингл.тилидан to browse – кўриб чиқиш, 
саҳифалаш) Интернет саҳифаларини кўриш учун дастур, тўғрироғи, Бутун 
дунё тўри. 
2.5- расм. Браузерга (browser) мисол. 


30 
Интернетда Web-ҳужжатнинг ҳар бирида (ва ҳар бир объектда) ўзининг 
мураккабадреси мавжуд — у ресурсни кўрсатувчи URL (Uniformed Resource 
Locator) дейилади ёки, қисқача, 
URL-адрес
дейилади.
 
2.6 - расм. URL-адрес структураси. 
Узнет (Узнет = uz + net) —Интернет тармоғининг Ўзбекистондаги 
қисми.Узнетда рус тили кенг тарқалган, бу Узнетни Рунетга “қисман 
киритиш” имконини беради. Ўзбек тилидаги сайтлар орасида Ўзбекистон 
Википедияси мавжуд. Кўп холларда Узнет дейилганда Tas-IX трафикни 
алмаштириш тармоғи тушунилади, чунки Tas-IX ичидаги ресурсга кира 
оладиган кўпчилик провайдерлар абонентлари учун у текиндир. 
.uz домен зонаси 1995 йил 29 апрелда регистрациядан ўтди ва 2001 йил 
охирига қадар эркин фойдаланишда бўлган, бу вақтда домен зонасини 
маъмуриятлаш хуқуқи немис компанияси Euracom Equipment GmBH 
ихтиёрига ўтди, унинг Ўзбекистондаги вакили Tomas компаниясидир. 
2002 йил декабрида .uz домен зонасига хуқуқ ЎзААА (хозирги 
Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларни 
ривожлантириш вазирлиги) тизимига кирувчи UZINFOCOM марказига 
берилди, бу марказ хозирги вақтгача бу хуқуққа эга. 
2010 йил февралида10 000 домен рўйхатга олинди, 2015 йи августида 
рўйхатга олинган доменлар 23 000 дан ортиб кетди. 
Интернет тармоғининг русий забон қисми Руне́т (Рунет = ru + net) 
фойдаланишга табиий холда 1990 йилларнинг иккинчи ярмида кириб келди, 
унинг келиб чиқиши аниқ эмас. Изоҳларда бири инглизча network (net) 
“тармоқ” келиб чиққан бўлиши мумкин ru - домен исми + net. Россия 
Федерацияси 1993 – 1994 йилларда InterNIC га уланилди ва Россия домени 
.RU қайдланди. Шу вақтдан бошлаб Россия Федерациясида Интернет 
мавжудлиги халқаро даражада расман тасдиқланди. 

Download 14,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish