Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларни ривожлантириш вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети


 Интернет тармоғининг тузилиш принципи



Download 14,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/230
Sana19.04.2022
Hajmi14,5 Mb.
#563572
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   230
Bog'liq
internet tarmoqlari va xizmatlari yangi pedagogik texnologiyaga asoslangan (1)

 
2.1. Интернет тармоғининг тузилиш принципи 
 
Интернет (ингл. Internet = internet work) – таркибий тармоқ ёки 
қуйидаги физик тармоқлар асосида қуриладиган интер тармоқдир: 
-локал - Local Area Networks (LAN) – катта бўлмаган худудлардаги 
(радиуси 1-2 км дан ортиқ бўлмаган) компьютер тармоқлари;
 
 
-
глобал - Wide Area Networks (WAN) – турли шаҳар ва мамлакатларда 
жойлашган, территориал тақсимланган компьютерларни бирлаштирувчи 
тармоқ; 
-шаҳар (ёки мегаполислар тармоғи)- Metropolitan Area Networks (MAN) 
– 
йирик 
шаҳарлар- 
мегаполислар 
худудларига 
хизмат 
кўрсатиш 
мўлжалланган тармоқлар. 
Таркибий тармоққа кирувчи тармоқлар, 
қуйи тармоқлар
(subnet), 
ташкил этувчи тармоқлар ёки оддийгина тармоқлар деб аталади. Таркибий 
тармоқнинг компонентлари ҳам локал, ҳам глобал тармоқлар бўлиши 
мумкин. Битта қуйи тармоқ доирасида барча узеллар, улар учун ягона бўлган 
технологиядан фойдаланиб ўзаро харакатда бўлишади.


26 
2.1-расм. Интернет тармоғининг таркибий қисмлари 
2.2. 
Асосий тушунчалар ва таърифлар 
 
Интернет – Ер шарининг турли бурчакларидаги миллионлаб ҳисоблаш 
қурилмаларини ягона бутунликка боғловчи, бутун дунё компьютер 
тармоғидир:
-стол устида турадиган шахсий компьютерлар, серверлар, PDA, 
телевизорлар, мобил компьютерлар – хост тизимлар ёки охирги 
тизимлар; 
-
Ишчи станция
– компьютер тармоғининг абоненти бевосита 
ишлайдиган компьютердир; 
-
Сервер
– бу компьютер тармоғининг умумий масалаларини 
бажарувчи ва ишчи станцияларга хизматларни тақдим этувчи 
компьютердир. 
Хост – бу IP-адресга эга, Internet тармоғига уланадиган универсал нуқтадир. 
Бу компьютер бўлиб, у иловаларни бажаради ва TCP/IP протоколини қўллаб-
қувватловчи, битта ёки бирнечта фойдаланувчиларга эга бўлади. Хост 
коммуникация тармоғининг охирги нуқтаси сифатида ишлайди. 
IP-адрес қайдланган 4 байт (32 бит) узунликка эга. IP-адреснинг 
тақдимланиш кенг тарқалган шакли 

Download 14,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish