Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларни ривожлантириш вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 14,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet188/230
Sana19.04.2022
Hajmi14,5 Mb.
#563572
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   230
Bog'liq
internet tarmoqlari va xizmatlari yangi pedagogik texnologiyaga asoslangan (1)

Интернет 
хизмати 
турлари. 
Интернет, 
авваламбор, 
унинг 
фойдаланувчиларига ахборотли хизмати кўрсатиш учун яратилган.Умуман 
олганда, интернет хизмат турлари ниҳоятда кўп ва хилма-хил бўлиб (янги 
хизмат турлари кун сайин пайдо бўлиб, баъзилари йўқолмоқда), уларни 
қуйидаги гуруҳларга ажратиш мумкин: 
- WWW - электрон саҳифахизмати; 
- электрон почта хизмати; 
- телеконференция (Usenet); 
- файлларниузатиш(FTP); 
- тармоқҳудудларига ном беришхизмати(DNS); 
- Telnetхизмати; 
- IRC – хизмати ёки Chat конференция; 
- маълумотларни излаш хизмати. 
Интернетга уланишни ташкил этиш 
Интернет тармоғининг хизматларидан фойдаланиш учун албатта унга 
уланишни ташкил этиш керак. Кўп ҳолларда операцион тизимлар автоматик 
тарзда уланишни ташкил этади, лекин айрим ҳолларда у ёки бу сабабларга 
кўра боғланиш ўрнатилмаслиги мумкин.Ҳозирги кунда энг замонавий 
операцион тизим MicrosoftWindowsXP ҳисобланади. Биз ушбу операцион 
тизимда Интернетга уланишнинг ташкил этилишини кўриб чиқамиз: 
1.
Иш столидан «Сетевое окружение» (тармоқ муҳити)ни танланг. 
Натижада қуйидагидек ойна ҳосил бўлади: 


356 
2.
Юқорида кўрсатилган ойнада компьютерда мавжуд (жорий ва жорий 
бўлмаган) тармоқ уланишларини бошқариш ва ҳосил қилиш мумкин. Биз бу 
ерда «Создание нового подключения» (янги уланишни яратиш) буйруғини 
танлаймиз. Натижада «Мастер новых подключений» (янги уланишлар 
устаси) ёрдамчи дастури юкланади. 
3.
Ушбу уланишни ташкил этишда атрофлича ёрдам беради ва бу ерда биз 
уланиш ташкил этилишини бошлаш учун «Далее» (кейинги) тугмасини 
босамиз. 
Кейингиойнадабиринчиуслубнитанлаб, 
«Далее» 
(кейинги) 
тугмасинибосамиз. 


357 
 
4.
Кейинги ойнада «Установить подключение вручную» (уланишни қўлда 
танлаш)ни танлаб, «Далее» (кейинги) тугмасини босамиз. 
5.Ундан кейинги ойнада уланишда қўлланиладиган қурилма танланади. У 
ерда биз оддий модемлигини кўрсатамиз. 
6.Бундан кейин Интернет провайдер номини киритамиз ва албатта «Далее» 
(кейинги) тугмасини босамиз. 


358 
7. Интернет провайдер томонидан берилган телефон рақами киритилади. 
Агарда сиз уланган телефон аналогли телефон станциясига тегишли бўлса, 
телефон рақамидан олдин Р ҳарфини киритиш шарт масалан: р1619900. 
8.Кейинги 
ойнада 
Интернет-провайдер 
томонидан 
бериладиган 
фойдаланувчи номи (логин) ва парол икки марта киритилади ва «Далее» 
(кейинги) тугмаси босилади. 


359 
9.Натижада ёрдамчи уста дастурининг охирги ойнаси ҳосил бўлади. У 
ерда «Готово» (тайёр) тугмасини босамиз. Агарда уланишни ташкил этувчи 
ёрлиқ иш столида ҳосил бўлишини истасангиз, «Добавить ярлик на рабочий 
стол» (ишстолида ёрлиқ яратиш)даги байроқчани ўрнатиш керак. 
 
Энди Интернетга уланиш учун биз иш столида ҳосил бўлган янги 
ёрлиқни танлаймиз ва ҳосил бўлган ойнада “Вызов” (чақириқ) тугмасини 
босиб уланамиз. 
Юқорида қараб чиқилган маълумотлар Интернет тармоғига уланишни 
ҳосил қилиш эди. Энди фойдаланувчиларни Интернетга схема кўринишида 
уланиш усуллани қараб чиқамиз. 
Фойдаланувчи нуқтаи назаридан уланиш тармоғи бу, шахсий ёки 
корпоратив абонентларга унинг биноси (хонадон, офис)дан алоқа тармоғи 
оператори ёки корпоратив тармоқ операторининг (пункт бор бўлган) биринчи 
биносигача уланишни тақдим этиш тармоғидир. Улар, глобал тармоқни 
унинг мижозлари биносигача кенгайтиришга жавоб беради. Қуйидаги 7.1-
расмда Интернет тармоғига уланиш усуллари келтирилган. 
Интернет тармоқларига уланишнинг 3 усули мавжуд (7.1-расмга қаранг): 

резидент уланиш (7.1.а-расм) – ёйилган (бўлинган) фойдаланувчиларга 
уланиш (Home Access) – хонадондаги охирги тизимларни тармоққа улаш; 

корпоратив уланиш (7.1.б-расм) – хусусий ёки давлат ташкилотларини 
тармоққа уланиши; 

мобил уланиш (7.1.в-расм) – портатив тизимларнинг уланиши. 
Резидент уланишда (HomeAccess), маҳаллий интернет-провайдер 
тармоғига турли-туман фойдаланувчи терминалларини улаш, модем ва 
коммутацияланадиган 
абонент 
линиялари 
ёрдамида 
амалга 
ошади. 
Интернетдан фойдаланувчи терминали (охирги тизими) сифатида desktop, 
web-телевизорлар, notebook, netbook, планшетлар, PDAлар бўлиши мумкин.


360 
7.1-расм. Интернет тармоғига уланиш усуллари 
Резидент уланиш, бир неча турдаги уланишларга эга:

Dial-up; 

хDSL, кабели HFC, FTTx технологиялари асосида кенг полосали уланиш 
(КПУ);

спутникли уланиш.

Download 14,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish