Сўроқ қилинувчи шахслар кўрсатувларининг
шаклланиши му-
раккаб жараѐндир, чунки уни юзага келишида ҳис эта билиш ва ман-
тиқли фикрлашнинг турли шакллари иштирок этади. Шу сабабли
сўроқ қилишда шахснинг руҳий ҳолатини, хусусиятларини назарда
тутган ҳолда тактик услубларни қўллаб,
жиноят ишига тегишли
маълумотларни олиш мумкин.
Кўрсатувни қандай ҳосил бўлишини, унинг психологик асосла-
рини билиш терговчига тактик услубларни тўғри қўллашга ѐрдам бе-
ради. Гумон қилинувчи ва айбдор, гувоҳ ва жабрланувчиларнинг жи-
ноят ишида тутган турли процессуал ҳолати ҳамда тергов қилинаѐт-
ган шахснинг жиноятдаги ролига қараб уларни сўроқ қилишда
фарқлар мавжуд. Аммо кўрсатувларнинг ташкил топишида ўзига хос
умумий психологик қонуният ҳам бор, албатта. Тергов қилинаѐтган
жиноят ҳолатларини қабул қилиш, хотирада сақлаб қолиш ва гапириб
бериш жараѐнига таъсир кўрсатувчи объектив ва субъектив фактор-
лар гувоҳ ва айбланувчига бир хилда таъсир этиши мумкин. Жиноят-
чи ўзини ва шу билан бирга иштирокчиларнинг воқеа содир бўлган
жойда бўлган шахсларнинг ҳаракатларига боғлиқ ҳолда конкрет ҳо-
латларни умумий психологик қонуният асосида идрок қилади ва эсда
сақлаб қолади.
Ҳодисанинг бир зумда бўлиб ўтиши, эшитиш ва кўришнинг
ноқулайлиги ва
камчилиги, хотиранинг ўзига хослиги ва шунга ўх-
шаш объектив ва субъектив омиллар, жиноят ҳолатини ким идрок
қилишидан (гувоҳми ѐки айбланувчими) қатъи назар, ўз
таъсирини
кўрсатади. Шунинг учун гувоҳ ва жабрланувчигина эмас, балки гу-
мон қилинган ва айбланувчини сўроқ қилишда ҳам кўрсатувнинг ша-
клланишидаги умумий психологик қонуниятни эътиборга олмоқ ло-
зим. Инсонда ҳодиса ѐки воқеани идрок қилиш вақтидан то судда шу
тўғрида гувоҳлик бергунга қадар бўладиган руҳий ўзгаришларни уч
босқичга бўлиш қабул қилинган. Руҳий процессларнинг барқарор
бўлиши, вақт бўйича фарқ қилиши, мазмуни, кечиш жадаллиги бунга
асос қилиб олинган. Булар кўрсатувнинг шаклланиш босқичлари
дейилади.
Бу босқичлар қуйидагилардан иборат:
а) ҳодиса ва унинг айрим қисмларини идрок қилиш;
б) эшитган, кўрган маълумотни хотирада сақлаб қолиш;
в) тиклаш, яъни сўроқ қилиш вақтида сўзлаб бериш.
Ҳар қайси конкрет кўрсатувни ташкил топиши учун юқоридаги
босқичларнинг бўлиши
шарт эмас, қатор ҳолатларда уларнинг ай-
римлари тегишли объектив ва субъектив шароитларга кўра юзага
келмаслиги мумкин. Кўрсатувнинг ташкил топиш жараѐни қандай
турга бўлинмасин юқорида умумий эътироф этилган уч босқичдан
воз кечиши мумкин эмас.
Do'stlaringiz bilan baham: