Ўзбекистон республикаси адлия вазирлиги тошкент давлат юридик институти


-§ Ҳодиса жойини кўздан кечириш натижасини



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/242
Sana20.06.2022
Hajmi3,61 Mb.
#682057
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   242
Bog'liq
kriminalistika

 
3-§ Ҳодиса жойини кўздан кечириш натижасини 
қайд этиш 
Жиноят-процессуал кодексининг 90-92 моддаларида ҳодиса 
жойидан топилган далилларни баѐнномада қайд этиш тартиби 
кўрсатилган. Ушбу моддалар талаби асосида ѐзилган баѐнномалар 
жиноят иши бўйича далил манбаи сифатида фойдаланилиши мумкин.
Баѐнномаларга тергов ва суд ҳаракатининг иштирокчилари 
тўғрисидаги маълумотлар, бу шахсларга ҳуқуқ ва мажбуриятлари ту-
шунтирилганлиги, тергов ҳаракатининг ўтказилиши жойи ва вақти, 
шарт-шароитлари, жараѐни ва натижалари, бунда топилган моддий 
излар тавсифи ва уларнинг иш учун аҳамиятли бўлган белгилари қайд 
этилиши лозим. 
Қоидага биноан ҳодиса жойини кўздан кечириш баѐнномаси 
ҳодиса жойини кўздан кечириш жараѐнида ѐки кўздан кечириш ту-
галланиши биланоқ тузилиши лозим. Баъзи вақтларда ҳодиса жойини 
кўздан кечириш баѐнномасини тузишда терговчи айрим хатоликларга 
ҳам йўл қўйиши эҳтимол. Шу сабабли терговчи ҳодиса жойини 
кўздан кечиришда барча кузатилган ҳолатларни ўзининг ѐн дафтарча-
сига хомаки ѐзиб олса, баѐнномани тузишда муҳим аҳамиятга эга 
бўлган фактлар қисқача баѐн этилиши мумкин. 
Ҳодиса жойини кўздан кечириш баѐнномаси уч қисмдан иборат 
бўлиб: кириш, баѐнот ва хулоса қисмларга бўлинади. 
Кириш қисмида ҳодиса жойини кўздан кечириш жойи ва вақти, 
уни ўтказиш бошланган ва тамом бўлган вақт, кўздан кечиришда иш-
тирок этган шахсларнинг исми, фамилияси, холислар ва уларнниг уй 


манзиллари, кўздан кечиришда қандай ѐруғликда ўтказилганлиги (та-
биий ва сунъий), об-ҳаво шароити ва ҳ.к. кўрсатилади. 
Баѐнот қисмида ҳодиса жойини кўздан кечириш натижалари 
қайд этилади. Баѐнномада ҳодиса жойи қандай кетма-кетликда 
ўтказилган бўлса, шундай тарзда баѐнномада қайд этилиши лозим. 
Энг аввало кўздан кечириш ўтказилаѐтган жойга тўлиқ тавсиф бери-
лади. Агар ҳодиса жойи турар жой ѐки бино бўлса, уларнинг аниқ 
номи, (дам олиш хонаси, балкон, ѐтоқхона, омбор ва ҳ.к.), размери, 
жойлашган жойи (чердак, этаж, ертўла) эшик ва деразалар сони ва 
уларнинг қайси томонда жойлашганлиги, уларнинг умумий ҳолати 
кўрсатилади. Агар кўздан кечириш очиқ жой ва ҳудудларда 
ўтказилган бўлса, уларнинг ҳам характерли номлари (ўрмон, автотра-
спорт йўли ва ҳ.к.) ҳодиса жойининг мўлжал олиш хусусиятига эга 
бўлган объектга нисбатан жойлашган масофаси қайд этилади. 
Ҳодиса жойини кўздан кечириш баѐнномасида топилган барча 
объектларнинг қандай ҳолатда эканлиги, масалан, турар жойларда 
мебель, стол, стулларнинг умумий ҳолати, ишлаб чиқариш корхона-
ларида асбоб-ускуна ва техникавий воситаларнинг, йўлларнинг уму-
мий ҳолати (тош йўл, тупроқ йўл) батафсил ѐзилиши керак.
Ҳодиса жойидан топилган мурда, қон излари, шифт ва деворда-
ги тешиклар, ўқ отиш қуроли, совуқ қуролларнинг тури, пичоқ ѐки 
бошқа турдаги совуқ қуролларнинг узунлиги ўлчаниб баѐнномада 
аниқ қилиб ѐзилиши шарт. 
Баѐнномаларнинг хулоса қисмида кўздан кечириш вақтида то-
пилган ва иш бўйича далил сифатида олинган барча объектлар 
кўрсатилиши лозим, шунингдек, кўздан кечиришда фойдаланилган 
техникавий воситалар, турли чизмалар, схемалар, суратга олиш усул-
лари ҳам батафсил қайд этилади ва баѐнномага илова этилади. 
ЖПКнинг 91-моддасида далилларни қайд этишнинг ѐрдамчи 
усуллари қайд этилган бўлиб, унда шундай дейилган: ―Далилларни 
қайд этиш учун баѐннома тузиш билан бир қаторда овоз ѐзиш, видео-
ѐзув, кинотасвир, фотосуратга тушириш, қолиплар тайѐрлаш, нусха-
лар олиш, режалар, схемалар тайѐрлаш ва ахборотни акс эттириш-
нинг бошқа усуллари қўлланилиши мумкин... Суриштирувчи, тергов-
чи, суд томонидан далилларни қайд этишнинг қандай усуллари 
қўллангани, фойдаланилган аппаратлар, асбоблар, ускуналар матери-
алларнинг техникавий тавсифи келтирилиб, тегишлича тергов 
ҳаракати баѐнномаси ѐки суд мажлиси баѐнномасида акс эттирила-


ди‖. Баѐннома кўздан кечиришнинг барча иштирокчилари томонидан 
имзоланади. 



Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   242




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish