Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети м. С. Сапаев У. Т. Алиев


Тўғрилаш қурилмаларининг чиқиш параметрлари



Download 4,71 Mb.
bet35/92
Sana22.02.2022
Hajmi4,71 Mb.
#91468
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   92
Bog'liq
АКЭТ китоб охирги (1)

5.4. Тўғрилаш қурилмаларининг чиқиш параметрлари
Тўғрилагичнинг чиқиш параметрларига қуйидагилар киради:

  1. тўғриланган кучланишнинг ўртача қиймати Uo;

  2. тўғриланган токнинг ўртача қиймати Io;

  3. тўғриланган кучланиш асосий гармоникаси пульсациясининг частотаси ƒткп;

  4. тўғриланган кучланишнинг пульсация коэффициенти Кп;

  5. тўғрилагич кириш кучланиши битта қийматда бўлганида Uо чиқиш кучланишининг Iо юклама токига боғлиқлиги бўлган тўғрилагичнинг ташқи тафсифи;

  6. диодларни танлаш учун Uтес тескари кучланиш.

Тўғрилаш схемаларидаги трансформаторлар учун қуйидаги параметрлар аниқланади:

    1. иккиламчи чўлғам кучланиши U2 ва токи I2, чунки уларни тўғриланган кучланиш ва токнинг ўртача қиймати (ўзгармас ташкил этувчи) билан таққослаш қабул қилинган;.

    2. бирламчи чўлғам кучланишнинг U1 ва токининг I1 таъсир этувчи қийматлари;

    3. иккиламчи чўлғамнинг тўла қуввати S2;.

    4. бирламчи чўлғамнинг тўла қуввати S1;

    5. трансформаторнинг тўла (габарит) қуввати Sтр= (S1+S2)2;

    6. трансформатор иккиламчи чўлғамидан фойдаланиш коэффициенти K2=PоS2, бу ерда Pо тўғрилагичнинг қуввати;

    7. трансформатор бирламчи чўлғамидан фойдаланиш коэффициенти K1=PоS1;

    8. трансформатордан фойдаланиш коэффициенти Kтр=PоSтр.

Бу коэффициентлар тўғрилаш схемасига боғлиқ, чунки бир тактли тўғрилашда трансформаторда мажбурий магнитлаш ҳодисаси мавжуд бўлиб, у трансформатордан фойдаланиш коэфициентини кескин камайтиради.
Бу чиқиш параметрларини кўриб чиқамиз. Тўғрилаш схемаси бўйича тўғрилагичлар бир фазали ва кўп фазали, битта ярим даврли (бир тактли) ва иккита ярим даврли (икки тактли) бўлади. Шунинг учун тўғрилаш фазалари сони m трансформатор иккиламчи чўлғами фазалари сонига мос келмаслиги мумкин. Бу сон m=pn муносабатдан аниқланади (бу ерда n=1,2,3,4,..6 ва ҳ. к-трансформаторнинг иккиламчи чўлғамлари сони, p=1 ёки 2 тўғриланадиган ярим даврлар сони). Бир тактли ёки икки тактли схемаларни аниқлаш шундан келиб чиқадики, таъминот кучланишни бир даврида трансформатор иккиламчи занжири фаза чўлғамидан нечта ток импульслар оқиб ўтади. Бир тактли тўғрилагичда бир даврда бир фазали чўлғам орқали битта ток импульси, икки тактли тўғрилагичда эса икки фазали чўлғам орқали иккита ток импульси оқиб ўтади. Шундай қилиб, тўғриланган ток пульсацияси частотаси таъминот тармоғи частотасига мос тушмайди ва у ƒт.к.п=mƒтар бўлади.


5.5. Тўғрилаш схемаларини нисбий баҳолаш


Тўғрилагичлар учун юкламада сарф бўладиган P0=U0I0 ўзгармас ток қуввати қийматини билиш муҳим. Лекин, тўғрилагич тармоқдан истеъмол қиладиган ўша P0 қувват, тўғрилагич схемасига боғлиқ бўлади. Шунинг учун биз трансформатордан фойдаланиш коэффициенти КТР, трансформатор бирламчи ва иккиламчи чўлғамларидан фойдаланиш коэффициентлари К1 и К2 ҳақида гапирамиз, чунки улар тўғрилагичнинг иқтисодий ва энергетик кўрсаткичларини аниқлайди.


КТР = P0 / SТР, SТР = S1 + S2, (5.19)


К1 = P0 / S1, S1 = n1 U1 I1, (5.20)


К2 = P0 / S2, S2 = n2 U2 I2, (5.21)


n1 n2 га тенг эмас, у ҳолда бу коэффициентлар кучли фарқ қилади. Таққослаш учун бу коэффициентларни турли тўғрилаш схемалари учун кўриб чиқамиз (5.1−жадвал).


5.1−жадвал

Download 4,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish