Ўзбекист онда з амонавий интенсив о


II. олма дарахтларининг ташқи муҳит



Download 10,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/119
Sana24.02.2022
Hajmi10,36 Mb.
#225900
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   119
Bog'liq
интенсив боглар буйича кулланма

II. олма дарахтларининг ташқи муҳит
шароитларига бўлган талаби
1. Ёруғлик. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2. иссиқлик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3. сув. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
4. ҳаво. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
5. тупроқ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Расм-27. Дарахтнинг турли қисмларида ёруғлик
даражасининг турлича бўлиши тасвирланган. 
Расм-28. Ёруғлик даражасининг мева куртаклари
ривожланишига таъсири. 


Ўзбекистонда замонавий интенсив олма боғлари
16
қанчалик муҳим эканлигини тушуниш осон. Барглар 
рангини яшил қилувчи хлорофил олмаларнинг яшил-
лигини таъминлайди. 
Ҳосилдорлик ва меваларнинг сифати дарахтларни 
қай даражада қуёш нурларини ушлаб қолиши ва қай 
даражада нурларни дарахт шох-шаббасига кириб бо-
ришига (
нурларнинг тарқалиши) боғлиқдир. 
Ёш кўчатлар экилган дастлабки йилларда қуёш нур-
ларини ушлаши ва ҳосилдорлик ўртасида боғлиқлик 
катта бўлади (кўпроқ нурларни ушласа кўпроқ ҳосил). 
Лекин дарахтлар етилган вақтда бунинг тескариси 
бўлиши мумкин (нурларни кўп ушлашига қарамай ҳосил 
камаяди). Бунинг асосий сабаби нурларни дарахт ичка-
рисида бир текисда тарқалмаётганидир. 
Биринчи ва иккинчи йилларда қуёш нурларини 
кўпроқ ушлаш учун 1,5–1,8 метрли кўчатларни зич экиш 
лозим бўлади. Дарахт баландлигини қатор кенглиги-
нинг 80% га тенг ёки пастроқ ҳолатда шакллантириш 
керак. Масалан, қатор ораси 3 метр бўлса, дарахт ба-
ландлигини 2,4 метрдан оширмаслик керак (Голден Де-
лишес, Гренни Смит ва шу каби қуёш нурлари орқали 
рангланмайдиган навларнинг баландлигини 3 метргача 
ўстириш мумкин). 
Агар олма дарахтларининг тепа қисмида жойлаш-
ган новдалар ўсишини сустлаштира олмасак, дарахт 
ўсишини бошқариш жуда қийин бўлади. Тепа қисмда 
новдалар ўсишини сустлаштиришнинг бир нечта усул-
лари мавжуд (кўпроқ мева қўйиш, кечиктириб гуллаш-
дан 2 ҳафтадан кейин ёки ёзда кесиш, новдаларда 12 
та барг пайдо бўлганда кесиш, ўсишни секинлатувчи 
кимёвий препаратлардан фойдаланиш, новдаларни 
эгиш ва бошқалар). 
Дарахтларга тўғри шакл бериш ва кесиш орқали қуёш 
нурларини дарахт ичкарисида бир хилда тарқалишига 
эришиш билан боғдан иқтисодий фойда кўриш мумкин. 
Қалин бўлмаган шох-шабба тизими шакллантирилган-
да нурлар бир маромда тарқалади, ҳашарот ва касал-
ликлар камаяди, ҳаво яхши айланади, кимёвий воси-
талар самараси ошади. Қуёш нурлари гулкуртаклар 
ривожланишида, мева тугилишида ва ривожланишида 
жуда катта аҳамиятга эга. 

Download 10,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish