Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

}ш и м и д а н
сунг унинг 54 рисоласини 6 кисмга булиб, 
Эннеад, яъни туккизликлар шаклига келтирди. Эннеадалар маъ­
лум даражада Платон фалсафасини христиан дини рухида тал- 
Кин килишга интилди. Плотиннинг фикрича, «диалектика бу 
олий фан булиб, тафаккурнинг сунгги боскичи, инсоният фикр- 
лаш кобилиятининг мукаммал кисми хисобланади». Диалекти­
ка, шунингдек, жисмларнинг умумий тушунчалари хакидаги 
фан булиб, анализ ва синтез холида булиши ва бирикиш хакдца- 
дир. Диалектика, деб ёзади Плотин, бу барча билимларнинг 
билимидир. У диалектикани фалсафанинг мухим кисми, «жони», 
деб атайди. Плотин илгари сурган диалектика Платоннинг «Со­
фист», «Пифагор» ва «Горгий» асарларидаги диалектик таъли- 
мотни эслатади. Плотин диалектикасининг мохияти диалектик 
триадани ташкил этади. Бу бирлик anyi ва жондан иборат.
Унинг диалектикаси уч асосий ибтидо триадасини боглашга 
хизмат килади.
Плотиннинг диалектик триадаси бирликнинг спекулятив- 
кузатувчан интуициясига асосланади. Бирлик унинг фалсафаси­
нинг якуний тушунчасидир. Бирлик олий илохиёт булиб, у хар 
Кандай карама-каршиликлардан устун туради. У хар кандай кара- 
ма-каршиликнинг сабаби хисобланади. Бирлик барча мавжуд 
нарсаларнинг тамойили ва дастлабки мутлак асосидир. Бирлик 
уз-узича соф борликни аниклайди. Демак, Плотиннинг фикри-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ча, дунёда умумий конуният зарурият сифатида хукмронлик 
к,илади. Бу конуният бирликка боклик. Борликни билиш мум­
кин эмас. Бирликда, яъни соф мутлак борликдан барча нарса­
лар юзага келади. У уз навбатида мутлак манбадир.
Плотин фалсафасида ахлокий муаммо хам мухим роль уйнай- 
ди. Яхшилик тамойили бирдан-бир хакконий борлик — илохий 
акл ёки жон билан богаикдир. Зулм эса нохакикий борлик 
булиб, бу хиссий дунёни акс эттиради. Шу позициядан Плотин 
билим назариясини хал этишга киришади. Унинг учун билиш 
бирдан-бир хакикий борликни, яъни илохий тамойилни би­
лиш демакдир.
Плотин фалсафаси карама-каршиликларни ечиш мумкин 
эмаслигини тасдиклайди. Унинг таълимоти агностицизмни 
куллаб-кувватлашдан булак хеч нарса эмас.

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish