Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим


кишидан иборат оиласига  F a M x y p -



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

6
кишидан иборат оиласига 
F a M x y p - 
ликни уз зиммасига олади. Маълумотларга Караганда, Ориген 
Хам уз отаси билан жабрланишни хохлаган, лекин онаси унинг 
кийимини беркитиб куйгандан кейин уйда колишга мажбур 
булган. У шу даражада укишга кобилиятли ва билимли булган-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ки, 203-йилда, 18 ёшида Климентнинг мактабига ворис деб 
эълон килинади ва 231 йилгача шу мансабда крлади.
Оригеннинг куп асарларини нашр килинишига сабаб унинг 
нуфузли оиладан чикдан дусти Амвросий булган. Ориген 6000 
га я кин тахта ёзув муаллифи булган. У катта обрули ва нуфузли 
дустининг куллаб-кувватлашига карамасдан, жуда оддий, дар­
вешона \аёт кечирган, 
КУРУК 
тахта устида ухлаган.
Оригеннинг «Цельсга карши» асари, Цельснинг «Хакикий 
гап» асарига карши ёзилган эди. Платоннинг издоши булган 
Цельс бу асарида христианларни иррационализмда айблаб, улар 
тарихий асосга эга эмасликларини исботламокчи булади. Ори­
ген бу айбномани инкор килади ва христианлик мушриклик- 
дан фаркли уларок одамларнинг хулк-атворига катта таъсир 
Килади, христианлар хаки катни излашда изчилдирлар, деб таъ- 
кидлайди.
ПАТРИСТИКА
Патристиканинг лугавий маъноси «ота»ни англатиб, бу суз 
купинча хурмат маъносида гарбий епископларга берилган. Ни- 
кей соборида асарлари ёзилган черков оталари апологетлар 
булганми, йукми, бундан катъи назар, шундай деб аталардилар. 
Икки собор Никей (325) ва Халкида (451) оралигида эътибор- 
ли черков оталари томонидан бир неча мухим асарлар ёзилган. 
Шаркда улардан бири Иоанн Златоуст (347—407) эди. У Анти- 
охиянинг бой оиласида тугилган. Онаси 20 ёшида бева колган, 
лекин иккинчи марта турмуш килишни хохламасдан, узини 
уклининг тарбиясига багишлаган. Махаллий софистлардан булган 
Ливаний Златоустга юнон мумтоз адабиётидан ва риторикаси- 
дан жуда яхши сабок беради. Бу нарса катта нотикдик санъати- 
ни мукаммал эгаллашга асос булади. У бир канча вакг хУКУ^шу- 
нослик билан шугулланиб, 368-йилда монах булади. Онасининг 
улимидан кейин 380-йилгача Антиохияга якин горлардан бири- 
да дарвешона хаёт кечирди. Касаллиги туфайли эса шу йили 
бундай хаёт образидан воз кечади. 389-йилда Константинополь 
черковининг патриархи булиб сайланади. 404-йилда император 
Евдокийнинг салбий муносабати туфайли бу мансабдан кетади. 
Императорга у хаддан ташкари гайриоддий кийинишлари, му- 
каддас София черкови ёнида узи маъруза укийдиган жойга уз 
Хайкалчасини куймокми булганлиги учун ёкмаган эди. У 407- 
йилда кувгинликда улди.
Златоуст константинополлик нуфузли аслзодаларга таъна тар- 
зида жуда хам оддий факирона яшаган. Хаддан ташкари дарве­
шона хаётни севган. Купинча хушёрлик хиссини унутиб куярди. 
Хаётда оддий, мулойим эди. 640 га якин унинг таргиботлари- 
дан купчилиги асосан авлиё Павел номаларининг талкини эди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Унинг асарларида амалда Инжилга эргашиш нихрятда улкан 
ахлокий поклик билан бирлашиб кетган эди. Унинг таъкидла- 
шича, дин ва ахлокнинг коидаларига хилоф иш тутиш мутлако 
мумкин эмас. Христианлик ва ахлок, доимо кул ни кулга куйиб 
юриши керак.
Рарбда черковнинг энг йирик отаси Аврелий Августин булиб, 
у Мукдддас (Блаженый) деб ном олган эди (354—430). У фай­
ласуф ва илохиётчи булган. У икки давр оралигида, яъни антик 
дунё ва шаклланиб келаётган урта асрчилик оралигида яшаган. 
Одамларни оркага — «Худо подшолигига» — маънавий тетик 
жамиятга чакирган. Августин Шимолий Африканинг Тагоста 
шахрида римлик амалдор оиласида 354-йилда тугилган. Унинг 
онаси Моника углининг христианликни кабул килишини худо- 
дан астойдил нола кдлиб сураган. У дастлабки маълумотини 
махаллий мактабда олиб, лотин тилини пухта эгаллайди. Юнон 
тилига эса эътиборсизлик билан караб, умрининг охиригача 
\ам унда дурустрок гаплашмаган. Кейин уни риторикани урга- 
ниш учун Карфагенга юборадилар. Уйидан ташцарида узини 
эркин \ис этган Августин х,ам бошка талабалар каби бебош 
Хаётга шунгиб, бир жория билан яшай бошлайди. Бу турмуш- 
дан унинг Адеодат исмли угли тугилади. 373-йилда Августин 
х1ак1ик,атни англаш нияти билан монийчиликка юз угиради, ле­
кин ундан к,оник,майди ва тез орада воз кечади. Цицероннинг 
«Гортензия» асарини укиш таъсирида фалсафага, хусусан нео- 
платончилар фалсафасига юз угиради. У 383-йидца Миланга 
кучиб 

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish