Ўзбек дипломатияси тарихидан


II қисм Юртимиз дипломатиясига оид лавҳалар



Download 11,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/184
Sana19.12.2022
Hajmi11,99 Mb.
#890942
TuriДиплом
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   184
Bog'liq
O`zbek diplomatiyasi tarixidan

II қисм
Юртимиз дипломатиясига оид лавҳалар
Ў з б е к д и п л о м а т и я с и н и н г ж у д а қ а д и м з а м о н л а р г а о и д
ёзиш м алари бизгача етиб келмаган. Араб истилосигача бу ерда 
мавжуд бўлган асарл ар ва ҳуж ж атлар “ коф и рл ар м а ъ н а в и яти ” 
си ф ати да мусулмон ф о т и \а а р и то м о н и д ан йўқ қилиб таш ланган.
М асалан, Абу Райҳон Б еруний араб л аш карбош иси Қутайба 
ибн М услим бош чилигидаги истилочилар Х оразм ни забт этгач, 
бу ердаги ёзма ёдгорликларга нисбатан юритган сиёсати ҳақида 
ш у н д ай ё зган д и : ’’Қ утай ба Х о р азм хати н и ях ш и б и л ад и га н , 
уларнинг хабар ва ривоятларини ўрганган ва билим ини бош қаларга 
ўргатадиган киш иларни ҳалок этиб, буткул й ўқ қилиб юборган 
эди. Ш ун и н г учун у (хабар ва ривоятлар) ислом давридан кейин 
ҳақиқатни билиб бўлмайдиган дараж ада яш и р и н қолди” . 1 Ш унинг 
учун ҳам б у н д ай м аъ л у м о тл ар к ў п р о қ х о р и ж и й м у ал л и ф л а р
(ю н он и й , ч и ний каби) асарларида учрайди. А йни вакдда кўпгина 
аж ойиб маълумотларни тош битиклардаги хабарлардан ҳам олиш
м ум кин. Баъзи хабарлар бизгача етиб келган суғд ҳужжатларида 
ҳам м авж уд. А слида эс а уч м и н г й и л д ан ортик, д а в л а тч и л и к
тарихига эга бўлган ю ртимизда турли даврларда ф аолият кўрсатган 
д а в л а т л а р т а ш қ и с и ё с а т и г а д о й р м и н г л а б ҳ у ж ж а т л а р н и н г
бўлганлигига шубҳа бўлиш и м ум кин эмас.
К ейинги м инг йиллик тарихим из эса аждодларимиз қўли билан 
ё зи л га н к и т о б л а р - қ ў л ё зм а л а р д а ўз а к с и н и то п га н . У ларда 
диплом атик ёзиш маларга оид кўплаб маълумотлар жамланган. Айни 
вақгда бундай маълумотлар турли давлат архивларида ҳам мавжуд.
Куй и да ана шу м анбалардан ай ри м нам уналар келтирилади.
Хитой элчиси Чжан Цян
маълумотларидан:
Х итой давлати м илоддан аввалги и к к и н ч и асрда Хан сулоласи 
даврида ғарбга том он и нтила б ош л ай д и . Бу ҳол и кки н ч и аср н и н г 
сўнгги чорагида Ф аргон а б илан Х итой ўртасида кески н с и ё с и й -
/. 
Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар. 1. Қадимги халқлардан
қолган ёдгорликлар. Ташкент, Фан, 1968. 72-бет.
237


ҳарбий алоқаларга олиб келади. Бу соҳадаги маълум муаммолари и 
ҳал этиш учун Ф аргонага Хитой элчиси Ч ж ан юборилади. Элчига 
аслида катта вазифалар ю кланган эди. У нинг мақсади м интақанинг 
Б а қ т р и я қ и с м и д а ҳ у к м р о н б ўл ган ю ж и л ар (та х о р л ар ) б и л а н
хунларга қарш и ҳарбий и тги ф о қ тузиш , йўл-йўлакай Ф аргонага 
ҳам кириб, у билан бўлган ихтилоф ларни бартараф этиш бўлганди. 
Хитойликлардан элчи Ч ж ан Ц ян Ф аргона билан илк бор таниш ган 
кимсалардан бири бўдди. Улар Ф аргонани Д о ю н , бу ердаги давлатни 
Д овон - Улуғ Ван давлати деб атардилар. Ч ж ан Ц ян ёзиб қолдирган 
маълумотларга қараганда, Ф аргона ҳукмдори уни жуда яхш и қабул 
қилади. У нинг совға-салом ларини катта м ам нуният билан олиб, 
кетар чоғида элчига ўз навбатида кўплаб қим матбаҳо тортикдар 
ҳадя этади ва унга йўл кўрсатувчи алоқа хизматчиларини ҳамроҳ 
қилиб жўнатади. Бу ҳол ўртадаги м узокараларнинг ҳар иккала томон 
учун ҳам мақбул даражада бўггиб ўтганлигига ш оҳидлик беради.
Э л ч и Ч ж а н Ц я н ўз с а ф а р и д а в р и д а Ф а р г о н а , С у ғд и ё н а , 
Б а қ тр и я ва Т у р к и с т о н н и н г б о ш қ а қатор в и л о ятл ар и д а бўлиб, 
бу ердаги халқпар, у л ар н и н г си ёси й тузум и, м ад ан и й ҳаёти ва 
урф -одатлари ҳақида қи м м атл и м аълум отлар тўплайди ва уларни 
ёзи б қолдиради. “Д о в о н д ан ғарбга то м о н А нсигача (П арф и ягач а) 
бўлган улкан ҳудудда турли тилларда, лаҳж аларда сўзлаш салар- 
д а , а м м о у р ф -о д а тл а р и ўхш аш ва м уом ал ад а б и р -б и р л а р и н и
туш ун ад и лар” - деб таъ кидлайди элчи. У н и н г ёзи ш и ч а , Ф аргона 
давлати бош қаруви ти зи м и д а ҳукм дор, у н и н г и к к и ёрдам чиси 
(вази ри ) ва оқсоқол л ар кенгаш и ф ао л и я т кўрсатган. О қ со қ о л - 
л а р к е н г а ш и у р у ш о ч и ш , с у л ҳ т у з и ш , я н г и ҳ у к м д о р н и
т а й и н л а ш д а к атта ў р и н ту тган . М а с а л а н , х и т о й л и к л а р н и н г
Ф аргон ага таж овузлари чоғида оқсо қо л л ар кен гаш и ўзаро сулҳ 
тузиш тараф дори бўлиб ч и қад и ва бунга м уяссар бўлади ҳ ам 1.

Download 11,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish