Zahiriddin muhammad bobur nomidagi andijon davlat universiteti tabiiy fanlar fakulteti



Download 1,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/147
Sana22.02.2022
Hajmi1,53 Mb.
#109836
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   147
Bog'liq
ekologiyasi fanidan oquv-uslubiy qollanma

Улар орасида қуйидаги асосийларини кўрсатиб ўтиш мумкин: 1) Турли 
абиотик факторлар (ҳарорат, ёруғлик, биоген элементлар концентрацияси 
ва ҳоказо) ўзгаришнинг йўналиши. 2) Кўпайиш усули ва ёш индивидларнинг 
тарқалиши билан боғлиқ бўлган омиллар. 3) Хулқ - атвор хусусиятлари (тўда 
колония ҳосил қилиш ва х). 4) Турлар ўртасидаги ўзаро таъсирига боғлиқ 
омиллар (рақобат, йиртқичлик ва х.лар).
19. Текис тақсимланиш жуда кўп турларга хос тақсимланишдир. Масалан, 
инсон томонидан яратилган мевали боғлар ёки ўтлоқлар ҳам шундай 
тақсимланишга мисол бўлади. Табиатда бундай қатъий текис тарқалган 
популяцияларни топиш қийин. Лекин нисбатан текис таксимланишга эга 
популяциялар жуда кўп. Бир индивиднинг иккинчи индивидга жуда яқин 
жойлашиш эҳтимоли кам бўлган ҳолларда текис тақсимланиш кузатилади, 
яъни, индивиднинг бир-бирига нисбатан жойлашишида антогонистик 
муносабатлар мавжуд бўлган ҳолларда шундай тақсимланиш кузатилади. 
Антогонистик муносабатлар натижасида юзага келадиган текис 
тақсимланиш кўп учраб туради. Масалан, бош оёқли моллюскалар айрим 
вакилларининг ўтроқ личинкалари ўз турига мансуб индивидларга якин 
жойлашмайди ёки ўсимликларнинг зичлиги кам популяцияларда текис 


таксимланиш кузатилади. Зичлиги юқори арчазорларда ҳам дарахтлар бир-
биридан маълум узоқликда жойлашиб, текис тақсимланиш ҳосил қилади.
Кейс топшириғи 
Бундай текис тарқалишга олиб келувчи қайдай омиллар мавжуд. 
Бундай тарқалишнинг ўсимлик ва ҳайвон популяциялари учун аҳамиятини 
ёритиб беринг. 
20. Кўп холларда организмларнингг тарқалиш имкониятлари юқори
бўлади. Денгизда ўтроқ ва камҳаракат яшайдиган кўпчилик
ҳайвонларнинг личинкалари планктонда яшайди ва оқим билан узоқ
масофаларга тарқалади. Ҳашаротларда тарқалиш функциясини етук
ҳашаротлар бажаради ва миграсия йўли билан тарқалади. Ширинчаларда
етук урғочи индивидлар қанотсиз бўлади ва партеногенез йўли билан 
кўпаяди. Лекин популяция зичлиги ошганда қанотли индивидлар пайдо 
бўлади ва узоқ масофаларга тарқалади. Агар организмлар кўп холларда 
шундай тарқалиш имкониятларига эга.
Кейс топшириғи 
Тирик организмларнинг хилма-хил тарқалиш имкониятларига эга. Унда 
нима учун айрим олинган тур индивидлари бир жойда учрайди-ю,
иккинчи жойда учрамайди. Бунинг қандай сабаблари мавжуд? 
Сабабларни тахлил қилиб беринг. 
7.2. ОН, ЯН учун тестлар 

Download 1,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   147




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish