З. М. Махмудов, С. Н. Искандарова Операцион тизимлар ва



Download 1,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/71
Sana24.02.2022
Hajmi1,1 Mb.
#213176
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   71
Bog'liq
operatsion tizimlar va laboratoriya fanidan maruzalar matni

Асосий тушунчалар 
UNIX ОТ ни асосий устунлиги шундан иборатки, бу тизим ҳам сонли 
тушунчларга асосланади.
Виртуал машина. UNIX тизими кўп фойдаланувчилидир. Ҳар бир 
фойдаланувчига, у рўйхатдан ўтгандан сўнг, виртуал компьютер берилади, 
бу виртуал компьютер ҳамма зарурий ресурсларга эга: процессор (процессор 
вақти, доира ёки коруселли, диспетчерлаш ва динамик приоритетлардан 
фойдаланиб ажратилади), оператив хотира, қурилма, файллар. Бундай 
виртуал компьютер жорий ҳолати “образ” деб аталади. Жараён-образли 
бажарилиши дейиш мумкин. 
Жараён образи қуйидагилардан ташкил топади: 

образ хотираси 


137 

процессор умумий регистрлари қиймати 

файл жорий каталоги

бошқа маълумотлар 
Фойдаланувчи 
Юқорида айтиб ўтганимиздек, UNIX ОТ и кўп фойдаланувчили 
интерактив тизим сифатида назарда тутилган эди. Бошқача айтганда, UNIX 
мультитерминалли ишлаш учун мўлжалланган. Иш бошлаш учун
фойдаланувчи ўз кириш пароли ва номини (name, login) киритади, бу ҳол 
ҳисобга олинган фойдаланувчи учун ўринлидир. 
Янги фойдаланувчини одатда администратор ҳисобга олади. 
Фойдаланувчи ўз ҳисоб номини ўзгартира олмайди, аммо ўз паролини 
ўрнатиши ёки ўзгартириш мумкин. Пароллар алоҳида файлда кодланган 
ҳолда сақланади.
UNIX ОТ ядроси ҳар бир фойдаланувчини унинг идентификатори (user 
Identifier, UID) орқали идентификация қилади. (тизимда ҳисобга олинадиган 
ягона бутун қиймат орқали). Бундан ташқари, ҳар бир фойдаланувчи маълум 
гуруҳга мансубдир, бу ҳол ҳам маълум бутун қиймат орқали идентификация 
қилинади. (Group Identifier, GID). UID ва GID қиймати ҳар бир ҳисобга 
олинган фойдаланувчи учун, тизим ҳисоб файлларида сақланади ва 
фойдаланувчи 
тизимга 
кирганда 
ишга 
команда 
интерпретатори 
бажариладиган жараёнга ёзилади. Ва бу қиймат, шу фойдаланувчи номидан 
ишга тушириладиган ҳар бир жараёнга меърос бўлиб ўтади ва ядро 
томонидан файлларга мурожаат, дастурлар бажарилиши ҳуқуқини назорат 
қилиш учун фойдаланилади.
UNIX ОТ и файл тизими дарахт структурасига эга. Ҳар бир ҳисобга 
олинган фойдаланувчи учун, файл тизими маълум каталоги мос келади (бу 
“домашний” каталог дейилади). Тизимга киришда, фойдаланувчи ўз 
каталогидаги барча каталог ва файллардан чексиз фойдаланиш ҳуқуқига эга 


138 
бўлади. Фойдаланувчи ўз каталогидаги каталог ва файлларни яратиши, олиб 
ташлаши ва ўзгартириши мумкин. Бошқа файлларга мурожаат ҳуқуқига 
қараб, чегараланган бўлади.

Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish