З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Нерв системаси ва сезув органлари



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Нерв системаси ва сезув органлари. 
Суд­
ралиб юрувчиларнинг бош мияси амфи­
бияларнинг бош миясидан бир к;анча ху- 
сусиятлари билан ажралиб туради (96-расм). 
Олдинги мия яримшарлари анча кучли та- 
комиллашган, бу асосан яримшарларнинг 
устидаги мия гумбази ва пас-тидаги 
TapF-
ил тана хисобидан юзага келади. Мия ярим- 
шарларининг гумбазида бирламчи мия гум­
бази ёки архипаллиум ва янги мия гумба­
зи ёки неопаллиум муртаги фарк, кдпина- 
ди. Оралик, мия мия яримшарлари билан 
ёпилиб туради. Унинг устида эпифиз бези 
(ички секреция бези) ва тепа органи жой­
лашади. Тепа органининг олдинги булими 
куз гавхарини эслатса, унинг бокалсимон 
кейинги 
kjicmh 
пигмент ва сезувчи хужай- 
ралардан тузилган. Оралик; миянинг таги- 
да жойлашган гипофиз ташк,и мухитдан 
ахборотларни к^бул кдпиб олади. Урта мия 
куриш ахборотларини к^бул кдлиш ва иш- 
лаш маркази булиб крлади. Рептилиялар- 
нинг миячаси амфибияларнинг миячасига 
нисбатан анча катта, чунки рептилиялар- 
нинг харакати хилма-хил ва мураккабдир.
Узунчок; мия вертикал текисликда кескин 
букилади, бу хол барча амниоталарга хосдир. Бош миядан 11 жуфт бош 
мия нервлари чик;ади, чунки X жуфт нервдан XI жуфт кушимча нерв 
ажралмаган булади.
Орк;а мияда ок, ва кулранг моддалар бир-биридан ажралиб тургани 
аник, куриниб туради. Орк;а миядан орк;а мия нервлари чик;ади ва типик 
елка хамда чанок; чигалларини х;осил к;илади.
Куриш органи хаво мухитида ишлашга мослашган. Кузлари устки, 
пастки крвокдар ва пирпирок, (юмгич) парда билан химояланган. Кузида 
к,он томирларга бой булган усимта — тарок, (pecten) булиши характерли- 
дир. Кузнинг аккомодациясида кундаланг-таргил мускуллар куз гавхари- 
ни бирмунча силжитиш билан бирга унинг шаклини хам узгартиради. 
Куз сок;к;аси ботиб кира олмайди, балки айланади холос.
Эшитиш органи, умуман, бак;анинг эшитиш органига ухшаш, яъни 
фак,ат ички ва урта кулокдан ташкил топган, лекин анча мураккаб 
тузилган, яъни кулок, чираноги каттарок; ва кулок, капсуласида овал 
дарчадан пастрокда парда билан крпланган тУгарак дарча (fenestra rotunda) 
булади. Бунинг натижасида эндолимфа бемалол харакат кдлади ва эндо-
www.ziyouz.com kutubxonasi


129
лимфанинг ногора пардадан олинадиган товуш тулцинларини узанги суяк 
орцали пардали лабиринтга яхшироцутказишга йул очади.
Хидлаш органи ташци бурун тешиклари х;амда ички бурун теш ик­
лари — хоаналардан ташкил топган, лекин мураккаброц тузилган, 
ч у н ки ташк;и д ев о р л ар и д ан у н и н г б у ш ли ги га ж аг ч и ган о ги
(maxilloturbinale) деб аталадиган усимта кириб туради, бу читано к, 
бурун бушлигини цисман пастки нафас булими ва устки хидлов булим- 
ларига ажратади (97-расм). Судралиб юрувчиларда яна Якобсон орга­
ни деб аталадиган орган такомил этган, бу орган най орцали огиз 
бушлиги билан туташади. Якобсон органи огизда турган овцат хидини 
билиш учун хизмат цилади. Судралиб юрувчиларнинг хид билиш органи 
амфибияларга цараганда анча яхши тарацций этган.
Хазм цилиш органлари. Хозирги замонда яшаётган судралиб юрув­
чилар, асосан хайвонлар билан озицланади. Купчилик турлари захи- 
раси куп булган сувда ва к;уруцликда яшовчи умуртцасиз хамда майда 
умуртцали хайвонларни еб кун куради. Фацат баъзи бир тошбацалар 
ва игуаналар усимликлар билан озицланади.
Хазм цилиш йули амфибияларга нисбатан анча такомиллашган ва бу 
Хазм цилиш йулининг цисмларга булинишида ва янги цисмлар пайдо 
булишида куринади. Озиц куп сонли уткир тишлар билан цуролланган 
жаглар ёрдамида ушлаб олинади. Тишлар жаг ва танглай суякларига би­
рикади, фацат тимсохларнинг тишлари махсус чуцурча (альвеола)ларда 
жойлашади. Хозирги судралиб юрувчиларнинг тишлари деярли бир 
хил, фацат баъзи илонларда ихтисослашган йирик жуфт захар тиш ­
лар тарацций этади. Тишлар, асосан озицни ушлаш ва тутиб туриш 
учун ишлатилади. Тимсохлар ва тошбацалар катта улжадан бир була- 
гини узиб олиш цобилиятига эга. Купчилиги озицни бутунлай ютади. 
Илонларнинг жаг аппарата (98-расм) тузилиши унга огзини катта 
очишга ва Уз танасидан кенгроц улжани ютишга имкон беради. Шу- 
нинг учун хам илонларнинг бош скелетида чакка ёйлари йуцолиб 
кетган, жаг аппарати эса ош иц-мош иц системасига айланади. Огиз 
бушлигида сулак безлари булиб, унинг шиллиц секрети огиздаги 
озицни хУллаш ва ютиш учун хизмат цилади. Захарли илонларда баъ­
зи бир сулак безлари захарли безга айланади. Айрим безларнинг сек­
ретила захар (токсин) пайдо булиши уларнинг уз улжаларига ов 
цилиш самарасини оширади, яъни Улжани улдириши ёки харакат-
з
г
5
4
97-расм. Калтакесакнинг %идлов ва Якобсон
органлари:
1—да>(лиз, 2 —нафас булими, 3~%идлов булими, 4—бурун-
Ха/щум йули, 5 —Якобсон органи.
www.ziyouz.com kutubxonasi


130
98-расм. Чшщирощ илоннинг жаг аппараты: жатнынг ёпик, (А) ва очиц (Б) пайтлари;
В—суякларнынг уплаты (схемаси): 1—зах,ар тиши, 2—устки жаг суягы, 3—кундаланг суяк,
4—к;анотсимон суяк, 5—тангача суяги, 6—квадрат суяги.
сизлантириши амалга ошади. 
O
f h

бушлигининг турида мускулдор тили 
жойлашган. Калтакесак ва илонлар тилининг учи, одатда иккига 
ажралган ва сезиш органи булиб хизмат килади. Огиз бушлиги кизил- 
унгачга очилади. Ошкозон кучли мускулларга эга ва яккол куриниб 
туради. Ингичка ва йугон ичак орасида бошлангич куричак бор. Йугон 
ичак клоакага очилади (99-расм). Ошкозоности бези биринчи ичак 
х;алкасидан кейин жойлашган. Жигарда ут пуфаги булиб, бу х;ам и н ­
гичка ичакнинг олдинги кисмига очилади.
Судралиб юрувчиларнинг узига хос хусусияти бу уларнинг очликка 
чидамлилиги \исобланади. Айрим илонлар ва тошбакалар тугкунликда 1 
йилгача озикасиз яшаши мумкин.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish