2
цурчаси, 5—прокоракоидли тогай, 6—умров
суяги, 7~туш суяги, 8—тишолди суяги.
61-расм. Бацанинг елка камари (тогай
нуцталар билан белгиланган): 1—курак
г
62-расм. Бацанинг чанок, камари:
1—ёнбош суяги, 2—цуймуч суяги,
3—цов тогайи, 4—цуймуч косаси.
(ilium) думгаза умурткасининг кундаланг усимталарига бирикади.
Куймуч суяклари (ischium) узаро кушилиб кетади, буларнинг пастки
томонида ков тогайи (cartilago pubis) булади.
Мускул системаси.
Амфибияларнинг мускул системаси баликлар-
нинг мускул системасидан кескин фарк килади. Корин мускуллари-
нинг бир кисми метамер тузилишини саклайди. Огиз бушлигининг
мускуллари (чайнаш, тил, огиз бушлигининг тагидаги) мураккаб-
лашади, бу мускуллар озикнинг огиз бушлигидаги ^аракатини ва
упка вентиляциясини таъминлашда иштирок этади. О ёк мускуллари-
нинг массаси кескин ошади.
Нерв системаси ва сезув органлари.
Умурткали хайвонларнинг сув
мухитидан куруклик мухитида яшашга утиши уларнинг марказий нерв
системаси ва сезиш органларининг кайта тузилишига хамда мураккаб-
ланишига олиб келади. Амфибияларнинг бош мияси (63-расм), асосан
олдинги миянинг яхши такомил этганлиги, яримшарларга аникажрал-
ганлиги ва миячанинг кам ривожланганлиги билан балик миясидан
фарк килади. Яримшарларнинг ичида мустакил бушликлари — корин-
чалар булади. Олдинги мия яримшарларининг ривожланганлиги факат
катталашганида эмас, балки ён коринчаларнинг тубидан ташкари ён
деворлари билан устки томонида хам мия моддаси борлигида курина-
ди, яъни ам фибияларда хакикий мия гумбази —archi pallium хосил
булади. Хидлов булаклари мия яримшарларидан билинар-билинмас
даражада чегараланган. О ралик миянинг устки томонини миянинг
бош ка булим лари салги на коплаб туради. У нинг устки томонида
эп и ф и з жойлаш ади. О ралик м иянинг тубидан мия воронкаси чи
кади, ги п оф и з шу мия ворон касига бирикади. Урта мия суякли
б а л и к л а р н и н г у р та м и я с и г а н и сб атан б и р о з к и ч и к . М ия-
www.ziyouz.com kutubxonasi
89
63-расм. Бацанинг бош мияси: 1—олдинги мия яримшарлари, 2—%идлов булими, 3—^идлов
нерви, 4—оралик, мия, 5—кесишган курув нерви, 6—воронка, 7—гипофиз, 8—урта мия,
9—мияча, 10—узунчок; мия, 11—туртинчи мия цоринчаси, 12—орцамия, 13—учинчимия
«'Оринчаси, 14—силвиев сув йули, 15—I l l -Х бош мия нервлари, X II тилости нерви.
чанинг яхши тарак^ий этмай крлгани гавданинг бирмунча оддий
\аракат кдлиши билан безлик;- Бош миядан суякли баликдардагига
ухшаш, фак,ат 10 жуфт бош мия нервлари чик;ади, чунки XII жуфт
нерв (тилости нерви) мия кутисидан ташк;арида туради. XI жуфт
нерв (кушимча нерв) эса умуман тарак;к;ий этмаган булади.
Орк;а мия бироз ялпокдашган булиб, \амм а умуртк,алилардагидек
елка ва чанок, нерв чигалларини \о си л килади. Орк;а миядан думсиз-
ларда 10 жуфт нервлар чикдди. Барча амфибияларда симпатик нерв
системаси яхши тарак,кдй этган \ам да иккита нерв устунидан иборат.
Улар умуртк;а погонасининг икки ёнида ётади ва тортцичлар билан
бир-бирига кушилган х;амда орк;а мия нервлари билан туташган нерв
тугунлари занжиридан ташкил топган булади.
Амфибияларнинг куриш органлари курукликда яшовчи умурткд-
лилар учун характерли тарзда тузилган булиб, завода анча узок, масо-
фадаги нарсаларни куришга мослашган. Бу мослашиш, асосан куз шох
www.ziyouz.com kutubxonasi
90
I
Do'stlaringiz bilan baham: |