З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Амфибияларнинг тузилиши
Ташци куриниши. 
Х^озирги амфибиялар гавдасининг шакли унча- 
лик хилма-хил эмас: баъзиларининг танаси ялпок — елка-корин то­
мондан кисилган, думи йук, кейинги оёклари олдингисига нисбатан 
кучли ва узун (думсизлар); бошкаларининг гавдаси чузик, боши нис­
батан кучли, думи узун, оёклари тенг ва калта (думлилар); учинчила- 
рида оёклари йук, гавдаси чувалчангсимон (оёксизлар). Боши танасига 
харакатчан бирикади. Бошининг икки ёнига буртиб чиккан кузлари 
жойлашади. Кузида харакатчан ковоклари бор. Бир жуфт бурун тешиги 
кузларининг олдида жойлашади. Бака кузининг орка томонида ногора 
пардаси булади. Эркак бака бошининг икки ён томонида товушни ку- 
чайтирадиган пуфакча — резонаторлар булади. Тананинг ён томонида 
тУрт бармокли олдинги оёри, беш бармокли ва сузгич пардали кейинги 
оёклари, тананинг орка томонида клоакаси жойлашади.
Тери тузилиши. 
Эпидермис бошка умурткалилардагидек куп кават- 
ли, чин тери юпка, лекин капиллярларга бой. Амфибияларнинг те­
риси куп хужайрали безларга бой (56-расм). Безлар ёпиш кок суюк- 
лик ажратади ва терини доимо хуллаб туради хамда уни куриб колиш- 
дан саклайди. Тери безлари ажратаётган секрет баъзи турларида захар- 
ли ёки китикловчи моддалардан ташкил топган булади.
Эпидермиснинг пастки катламларида ва чин терида пигмент хужай- 
ралари жойлашади. Амфибияларнинг ранги хар хил функцияларни ба­
жаради: яшириниш, огохлантириш ва кУРКитиш, жинсларини фарк 
Килиш. Баканинг териси бошдан оёшгача гавдага ёпишган булмай, маъ­
лум жойлардагина гавдага ёпишган булади, шу жойлар орасида лимфа 
билан тулган кенг бушликлар (лимфа халтачалари) булади (57-расм).
www.ziyouz.com kutubxonasi


84
6
56-расм. Амфибия терисининг
кесими: 1—эпидермис, 2—чин тери,
3-пигмент хужайралар, 4—безли
Хужайралар, 5—тери безининг мускулли
цавати, б—безнинг чицариш йули.
57-раем. Бацанинг лимфа халтачалари: I устки
томондан, I I остки томондан куриниши (лимфа
халтачалари орасидаги тери тусицлари
пунктирли йуллар билан курсатилган).
Скелета. Амфибияларнинг скелети хам бошца т^ртоёцли умуртца- 
лиларнинг скелети сингари умуртца погонаси скелетига, бош скеле­
тига, эркин оёцлар скелетига ва уларнинг камар скелетларига булинади. 
Уц скелет, уз навбатида, 4 булимдан ташкил топган: буйин, тана, дум­
газа ва дум булимлари (58-расм). Буйин ва дум булимларида 1 тадан 
умуртца булади. Буйин умуртцаси бошнинг танага нисбатан маълум да­
ражада харакатчанлигини таъминлайди. Буйин умуртцасининг танаси 
унча катта эмас ва унинг олдинги томонида иккита цушилиш чуцурчаси 
бор, чуцурчалар ёрдамида умуртца бош скелети билан цушилади. Думгаза 
умуртцаси эса чаноц камари билан бирикиб туради. Тана умуртцалари 
думсизларда 7 та, хамма дум умуртцалари (12) цушилиб, битта суяк — 
уростилни хосил цилади (58-расм). Думлиларда 13-62 тана ва 22-36 та 
дум умуртцалар булса, оёцеизларда умурт-цаларнинг умумий сони 200- 
300 га етади.
Умуртцалари амфицел (оёцеизларда ва баъзи думсизларда), описто- 
цел (саламандраларда ва баъзи думсизларда), процел (цолган думсиз­
ларда) шаклларда булади. ХаР бир устки ёйларнинг асосида цушилиш 
усимталари тарацций этади. Тана умуртцаларида яхши ривожланган кунща- 
ланг усимталар бор. Думлиларда бу усимталарга катта цовургалар цуши­
лади, буларнинг дум умуртцаларида пастки ёйлар булиб, балицлардаги 
сингари гемал най хосил цилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


85
58-расм. Бацанинг скелети: Iскелет­
нинг умумий куриниши, II умуртцанинг
устидан куриниши, Шумуртцанинг олдин-
дан куриниши: 1—буйин умурткаси,

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish