З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


—жерлянканинг харакатчан елка камари, 21



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

20жерлянканинг харакатчан елка камари, 21—чесночница, 22—чесночницанинг
орца панжаси, 23—чесночницанинг итбалит, 24—чесночницанинг тухуми, 25—
буз цурбаца, 26—буз цурбацанинг орца панжаси, 27—кук цурбацанинг орца
панжаси,
28—цурбацанинг тухуми, 29—квакша, 30—квакшанинг орца оёги, 31—темирчи
квакшанинг уяси, 32—филломедузанинг уяси, 33—халтачали квакша, 34—шохли
цурбаца, 35—узунбурун баца, Зб—цисцабошли цурбаца, 37—буз баца, 39—
бацанинг харакатсиз елка камари, 39—уткир тумшуцли баца, 40—кук баца,
41—бацанинг тухумлари, 42—бацанинг итбалит, 43—учар баца.
ва саламандралар (Salamandroidea)KHpaflH. Упкасиз саламандралар 
(Plethodontidae) оиласи 175 турни уз ичига олади. Буларнинг упкалари 
йуцолиб кетади, шунингдек, кичик цон айланиш доираси йуц, чунки 
юрак булмаси тусиц билан ажралмаган.
Оёцсизлар туркуми — Apoda.
Бу туркумга 60 га яцин турни уз ичига 
олган битта червягалар (Caecilidae) оиласи киради. Ташци куриниши- 
га кура илонга ёки катта чувалчангга ухшайди (узунлиги 30-120 см 
келади). Гавдасидаги \алцалар танани айрим сегментларга булиб ту-
www.ziyouz.com kutubxonasi


82
ради. Оёкдари ва уларнинг камар скелетлари йук,, думи хам йук,, клоа- 
каси тананинг орка томонига очилади. Терисида майда-майда суяк 
тангачалар булади, умурткаси амфицел. Бу белгиларнинг хаммаси чер- 
вягаларнинг ерни ковлаб яшашга мослашишига олиб келган.
Кузлари муртак холида, HOFopa пардаси булмайди, бунинг аксича, 
хидлов органлари кучли таракдий этган. Уругланиши ички булади ва 
шу муносабат билан эркакларининг клоакаси буртиб чик,иб, копулятив 
орган вазифасини бажаради.
Африка, Осиё ва Жанубий Американинг тропик нам жойларида 
таркалган. Асосан ер тагида хаёт кечиради (55-расм).
Червягалар хашаротлар, чувалчанглар ва тупрокда яшовчи бошка 
умурткасиз хайвонлар билан озикланади. Уларнинг купайиши сувга ун- 
чалик боглик эмас. Червягалар тасодифан сувга тушиб колса, чукиб ке­
тади. Тухумлари сувдан ташкарида таракдай этади. Баъзи турлари, чу- 
нончи, Цейлон илонбалиш (Ichtyophis) куйган тухумларини гавдаси би­
лан ураб олади. Наел учун кайруриш ходисаси деярли барча червягаларда 
намоён булади. Сувда яшайдиган червягалар тирик бола туради.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish