З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

П 
11 

ft, 
9
120-расм. Ёш каптарнинг бош скелети: А —ён томондан, Б —остки томондан, В—
устки томондан куриниши: 1—асосий энгса суяги, 2—ён энгса суяги, 3—энгса буртмаси,
4—катта энгса буртмаси, 5—устки энгса суяги, 6—ташци эшитиш Нули, 7—асосий
понасимон суяк, 8—олдинги понасимон суяк, 9—цанотпонасимон суяги, 10—куз
понасимон суяги, 11—кузлараро тусиц, 12—оралиц уидлов суяги, 13—тепа суяги,
14—пешона суяги, 15—бурун суяги, 16—куз ёши суяги, 17—жаыараро суяги, 18—устки
жаг суяги, 19—ёноц суяги, 20—квадрат-ёноц суяги, 21—тангача суяги, 22—квадрат
суяги, 23—duMOF суяги, 24—цанотсимон суяк, 25—цушилиш суяги, 26—тиш суяги,
27—бурчак суяги, 28—танглай суяги.
www.ziyouz.com kutubxonasi


171
Кушларда олдинги оёк; к^анотга айланганлиги сабабли унинг скелети 
кучли узгарган. Найсимон шаклдаги кучли елка суяги бошчаси ялпок- 
лашган булиб, бу елка бугинининг айланма харакатчанлигини анча чек- 
лаб куяди ва шу билан учиш вакгида канотнинг тургунлигини таъмин­
лайди. Елка суяги пастки томондан билак ва тирсак суякларига тегиб 
туради. Билак суяги тирсак суягига Караганда анча бакувват булади, бу- 
нинг орка юзасига кичик кркув патларининг калам учи бирикиб туради. 
Билагузук суякларининг проксимал устки кисми бир-бирига кушилиб, 
иккита узунчок суякчадан иборат булган кафт-билагузук (сагро-metacarpus) 
ёки туга суягини хосил килади. Бармокларининг скелети кескин редук- 
цияланиб кетади: 11 бармокнинг факат иккита фалангаси туга суяги- 
нинг уки буйлаб давом этади. 1 ва 111 бармокдардан факат биттадан 
фаланга сакданади. Катта кокув патлари тута суягига ва 11 бармок фа- 
лангасига бирикади. 1 бармок фалангасига бир нечта «канотча» патлари 
бирикади. Олдинги оёгининг барча суяклари бир-бирига шундай кушил- 
ганки, факат бир томонга, яъни канот текислигига караб харакат кила 
олади ва канотни йэтиб, ёза олади. Канотнинг айланма харакат килиш 
имконияти кескин чекланган.
Кушларнинг учишга мосланиши уларнинг кукрак камарида аник 
куринади, кучли коракоид суяги кенгайган пастки учи билан тушнинг 
олдинги учига кушилади. Узун ва ингичка булиб, кдпич шаклига эга 
булган курак суяги кукрак кафасининг устида туради ва коракоид суяк 
билан кушилади. Жуфт умров суяги пастки томонда узаро кушилиб, 
кушлар учун ута характерли булган ёй суяги ёки айри суяк (furcula) 
Хосил килади. Крвургалар буйлаб бемалол сурила оладиган курак суяги 
канотнинг харакатига асло халакит бермайди, елкага мустахкам таянч 
булади, бакувват коракоид суяклари канотнинг танага янада махкам- 
рок урнашиши учун катта ёрдам беради, айри суяк эса коракоиднинг 
бир-бирига якинлашишига тускинлик килиб, тиргак ролини уйнайди.
Кейинги оёкдар ва чанок камари хам анчагина Узгаради, бу узга- 
ришлар кушлар курукликда юрганда тана огирлиги шу булимларга 
тушиши билан боглик- Кейинги оёкдар скелети кучли найсимон суяк- 
лардан хосил булган. Оёкдарнинг умумий узунлиги тана узунлигидан 
ортик булади. Сон суягининг устки учи юмалок бошчали булиб, чанок 
билан харакатчан кушилади. Сон суягининг пастки учига болдир суяги­
нинг устки учи бирикади. Болдир иккита типик суяклардан ташкил 
топган, лекин кичик болдир суяги рудимент холида булиб, катта бол­
дир суягига кушилиб кетган. Шундай булса-да, эмбриологик ривожла- 
нишдан маълум булганидек (121-расм), болдир суягининг дистал (паст­
ки) кисми товонолди суякчаларининг проксимал (устки) каторлари- 
дан хосил булган, яъни товонолди суякчаларининг проксимал каторла- 
ри хакикий болдир суягига хеч кандай чоксиз кушилиб кетган, шу- 
нинг учун кушларнинг болдири тибиотарзус деган махсус ном билан
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish